Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Народни музеј између носталгије и утопије

Оронула фасада Народног музеја у Београду (Фото Народни музеј)

Намера нам је да Народни музеј буде отворен што пре, рекао је министар културе Небојша Брадић на јучерашњој конференцији за новинаре у Народном музеју, којој су присуствовали и Бранислав Митровић, архитекта, и председник Управног одбора Народног музеја са члановима Експертског тима. Саопштени су нови кораци који ће бити предузети поводом реконструкције Народног музеја, након одбацивања претходног, постојећег плана по којем је требало да дође до обнове овог здања на Тргу Републике.

Од чланова Експертског тима јуче су сусрету са новинарима у Атријуму Народног музеја присуствовали Горан Војводић, архитекта, Ранко Божовић, машински инжењер, професори архитекте Владимир Лало Николић из Берлина и Васа Перовић из Љубљане.

– После састанка који смо управо одржали, обавештавамо вас да ће Експертски тим у року од 48 сати дати исцрпан акциони план рада, о динамици, роковима, концепту и следећим корацима који се морају најхитније предузети у функцији реконструкције Народног музеја – рекао је архитекта Бранислав Митровић.

Српски министар културе Небојша Брадић је затим обелоданио нове податке:

– На основу експертизе сагледани су основни елементи санације, адаптације и реконструкције Народног музеја. На првом месту је расписивање јавног позива за реализацију, а средства за реконструкцију биће обезбеђена из буџета Владе Републике Србије, потом Европске инвестиционе банке и од донација. Са планираном динамиком радови ће од почетка до краја реализације трајати двадесет месеци, тачније до 2012. Једном приликом сам рекао да ако се укрцате у погрешан воз све станице су погрешне, ми се налазимо на доброј почетној станици.

Иако је у првобитном моменту министар Брадић рекао да о цифрама „нећемо говорити”, на инсистирање новинара је на крају саопштио да је планиран износ од 20 милиона евра за предстојећу реконструкцију, а потом је додао да „између носталгије и утопије бирамо реално”.

Архитекта Митровић је истакао важност организовања избора пројектанта:

– Мораћемо да направимо јавни позив, у координацији са струковном организацијом, на пример са Савезом архитеката и да нам они предложе можда и одређене архитектонске тимове који би даље радили. Потребно нам је директивно или кооперативно планирање. У претходном периоду доста тога смо већ урадили, јер само сагледавање проблематике је упућивало на одређене ствари које треба урадити. Кад будемо бирали аутора веома ћемо водити рачуна о свему, ову кућу морамо да разумемо. У претходној ситуацији смо имали многе недефинисане позиције у пројекту. Ми ћемо сада да дефинишемо све позиције у пројекту и да потенцијал овог здања доведемо до максималног искоришћења. Ова установа има одређене могућности, а за 48 сати тим ће дати акциони план и исцрпну динамику која се развија кроз следећа 24 месеца.

На питање ко ће одговарати за потрошени новац у претходних седам година, Митровић је рекао да је то питање за неког другог, и да се неће бавити археологијом, већ тиме да се сада уради највише што може. О томе да ли ће неко из Експертског тима можда узети учешће у новом пројекту, Митровић је додао да би то био сукоб интереса. „Експертски тим ће пратити све што се буде дешавало убудуће, што показује нашу жеља за транспарентношћу”.

Новинари су тражили од Експертског тима, УО и министра да информације о раду на музеју буду доступне, да буду редовно обавештавани о фазама рада и финансијама, јер 20 милиона евра није мала сума за Србију. Бранислав Митровић, председник УО Народног музеја, и министар културе Небојша Брадић то су и обећали. Састанку УО и конференцији за новинаре није присуствовала директорка Народног музеја Татјана Цвјетићанин, како смо сазнали због отварања изложбе у Француској.

Б. Лијескић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.