Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Европа забранила токсичну супстанцу ДМФ, Србија не реагује

Кристални прах изазива алергије и екцеме

Пре годину дана Европа протерала кесице против буђи које се стављају уз производе од коже, ципеле, намештај, играчке...

Док се са европског тржишта свакодневно протерују производи који садрже опасну супстанцу диметилфумарат (ДМФ) присуство овог тешког алергена у роби на тржишту Србије нико не проверава. Према нашем истраживању, овом проблематиком се за сада нико не бави, иако је прошло тачно годину дана откада је Европа и домаћим произвођачима и увозницима забранила да продају робу која садржи ову токсичну и по здравље опасну супстанцу. Словенија је отишла још даље, па је само седам дана пошто је Европска комисија дефинитивно донела ову одлуку, ургентно усвојила Уредбу по којој се забрањује роба која садржи биоцид ДМФ. Запрећена казна за произвођаче и трговце који се буду оглушили о прописе је од 2.000 до чак 42.000 евра, стоји у овој одлуци.

У Србији, међутим, такве уредбе нема. У надлежним ресорима Министарства здравља и трговине, која су, према логици, требало да реагују, нису упознати са опозивом ДМФ-а, а и овог пута одговорност пребацују са једних на друге.

Редакција „Потрошача” је најпре контактирала Министарство здравља, пошто су у ЕУ многи грађани због ове супстанце имали озбиљне проблеме са кожом.

Помоћница министра др Светлана Мијатовић је рекла да су њихове надлежности контрола предмета опште употребе, као што су посуђе, прибор, амбалажа, козметички и дувански производи, односно робе која долази у непосредан контакт са кожом. Упутила нас је на Министарство трговине.

Пре њих позвали смо и санитарну инспекцију где смо сазнали да је у припреми нови закон о здравственој исправности предмета опште употребе и поново на одговорност позвали Министарство трговине.

Будући да је Србија прошле године, негде у исто време када је афера ДМФ била топ тема у Европи, добила Закон о општој безбедности производа, било је за очекивати да је нови пропис тестиран управо на овој теми. Нарочито због тога што се делови овог закона односе баш на реаговање у ургентним ситуацијама. Уколико се на Рапексу, систему за брзо упозоравање на небезбедне производе појави роба ризична за потрошаче, влада је, пише у закону, дужна да реагује у року од 20 дана. Због чега то није урађено питали смо у Министарству трговине.

– Србија је у обавези тек по приступању Европској унији. Закон о општој безбедности производа је на неки начин превентиван и односи се на производе који су већ на тржишту. Одговорност је на увозницима и произвођачима, а контрола на инспекцијама – рекли су нам у сектору за заштиту потрошача овог министарства, додајући да би требало проверити у Агенцији за хемикалије да ли је уопште донета одлука о забрани ДМФ-а.

У овој владиној агенција која је основана пре годину дана сазнали смо да ће питање забране ове, али и других опасних материја бити решено тек са усвајањем новог правилника о ограничењу и забрани производње, стављања у промет и коришћења одређених хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животне средине.

– Очекујемо да ће правилник бити усвојен у јуну. Контролу ће обављати у том случају и инспекције животне средине и тржишна када је реч о контроли увозника и произвођача – каже Јелена Мијатовић, стручни сарадник Агенције за хемикалије.

Колике су размере проблема ДМФ-а показују извештаји са Рапекса. У последњих неколико година непрекидно се повлаче ови артикли, а у извештајима који се објављују недељно на стотине хиљада ципела, играчака, намештаја, козметике и многих других артикала склањају се из продаје, а готово да нема земље у Европи која потрошаче није упозорила на токсичност ДМФ-а и опасности које може да изазове.

У Институту за општу и физичку хемију кажу да је ДМФ метил-естар мравље киселине. У фармацији се користи за третман псоријазе.

– Друга важна примена је као антифунгално средство – биоцид за производе од коже (ципеле, ташне, каишеви и слично). Медицинска испитивања су доказала да је ДМФ алерген, који може да доведе до интензивног екцема који се дуго лечи. Нажалост, и концентрација од само 1 ппм већ може изазвати реакцију иритације коже – каже Стеван Благојевић стручни сарадник у институту.

Према његовим речима, почетак забране ове супстанце почео је 2006. године када је кинески произвођач Linkwise произвео новчанике у које је ставио кесице са ДМФ-ом да би спречио развој плесни. Ти производи су изазвали неколико озбиљних случајева дерматолошких реакција што је покренуло ланац забрана овог производа.

– Иначе, у земљама ЕУ коришћење ДМФ-а је забрањено још 1998. године за њихове произвођаче, а новим прописима од јануара 2009. забрањено је и да увозни производи садрже ДМФ. Прописом 2009/251 од 17. марта 2009. земље ЕУ су потпуно забраниле сваку употребу ове супстанце изнад концентрације од 0,1 ппм. Сви производи који садрже више од 0,1 ппм ДМФ-а су повучени из употребе од 1. маја 2009 – каже Благојевић.

Он је потврдио да код нас не постоји посебан пропис који се односи на ДМФ. Закон о заштити потрошача указује на потребу да производ буде исправан, док различити правилници уводе појам „здравствене исправности”.

ДМФ не треба мешати са силика-гелом, супстанцом која се такође налази у кесицама и служи за апсорпцију влаге. Силика-гел је практично неотрован, али се у ЕУ дешавало да је и у кесицама на којима је писало силика-гел пронађено присуство диметилфумарата.

Јелица Антељ
Ивана Албуновић

----------------------------------------------

Шта је ДМФ?

Бели кристални прах диметил-фумарат користи се у потрошачким производима да би се избегло стварање буђи. Овај биоцид се често у кесицама ставља у производе од коже: у кутије са ципелама, торбе или намештај. Кесице се фиксирају у унутрашњост намештаја или се стављају у кутије са ципелама. ДМФ испарава, продире у кожу и штити је од влаге. Међутим, показало се да има веома озбиљне последице за потрошаче, пише у саопштењу директората ЕУ за здравље и потрошачка питања, објављеном поводом одлуке да се забрани присуство ДМФ-а и у производима из увоза.

----------------------------------------------

Из Закона о општој безбедности производа

Размена информација

Члан 14.

Надлежни орган користи систем брзе размене информација у вези са озбиљним ризиком, као и са другим ризицима које опасан производ представља по здравље и безбедност потрошача и других корисника, а нарочито кад:

наложи меру повлачења или опозивања производа који представља озбиљан ризик;

предузима или препоручује, односно координира или организује предузимање одговарајућих активности и мера произвођачу или дистрибутеру, у вези са ризиком;

упознат је са намером произвођача и дистрибутера за спровођење њихових активности са циљем отклањања, односно смањења ризика на прихватљив ниво који представља производ стављен на тржиште.

Влада ће, на предлог министарства надлежног за послове трговине, ближе прописати начин успостављања и рада система брзе размене информација и одредити орган надлежан за обједињавање и дистрибуцију информација из става 1. овог члана.

Члан 15.

Орган надлежан за обједињавање и дистрибуцију информација из члана 14. став 2. овог закона дужан је да информише Комисију ЕЗ путем система RAPEX о озбиљном ризику који опасан производ представља и предузетим мерама, наводећи разлоге за њихово предузимање, измене или укидање.

Ако орган из става 1. овог члана сматра да последице ризика који представља производ стављен на тржиште Републике Србије не прелазе или не могу прећи њену територију, дужан је да информише Комисију ЕЗ о предузетим мерама од интереса за друге државе, а нарочито ако су оне предузете ради спречавања, отклањања или смањења новог ризика који до тада није био пријављен Комисији ЕЗ.

Влада ће ближе прописати начин и поступак информисања Комисије ЕЗ из ст. 1. и 2. овог члана, на предлог министарства надлежног за послове трговине.

Спровођење одлуке Комисије ЕЗ

Члан 16.

Када је за спровођење одлуке Комисије ЕЗ којом се забрањује или ограничава стављање на тржиште и извоз одређеног производа или групе производа који представљају озбиљан ризик по здравље и безбедност потрошача неопходно усвојити посебан акт, влада ће, најкасније у року од 20 дана од дана објављивања те одлуке, донети акт којим ће ближе уредити поступање произвођача и дистрибутера у вези са спровођењем одлуке Комисије ЕЗ.

----------------------------------------------

Кога штитите – увознике или потрошаче

Горан Паповић председник Националне организације потрошача тврди да смо годинама уназад постали депонија производа како из Европске уније тако и са Далеког истока.

– Систем информисања који промовише Министарство трговине и услуга (такозвани српски Рапекс) и које се обавезало да ће све информације са европског Рапекса објављивати и проверавати да ли и код нас постоје производи опасни по здравље и безбедност потрошача, очигледно не постоји – каже Паповић.

Потрошачи у Србији немају увид у то шта објављује Рапекс, изузев оних грађана који знају енглески језик и који се сами информишу. Недопустиво је, тврди да грађани и даље буду жртве недостатка договора, преплитања надлежности инспекција и непостојања једног заједничког инспектората. Јер на терену се дешава да се не зна ко је за шта надлежан, па тржишна пребацује одговорност на санитарну, а санитарна на пољопривредну, пољопривредна на тржишну и фитосанитарну, објашњава наш саговорник.

Он додаје да је влада у обавези на основу члана 16. Закона о општој безбедности производа, усвојеног још 2009. година (Службени гласник 41/09) да у року од 20 дана након добијања информација од Рапекса спроведе мере да те исте производе повуче са тржишта Србије, односно да да упутства надлежним инспекцијским органима и царини.

– Када је реч о забрани ДМФ-а у Европској унији питам да ли ћемо имати исти случај као пре две године када смо упозоравали на штетне супстанце у фарбама за косу и када је Министарство здравља саопштило јавности да таквих фарби нема на нашем тржишту. Иако смо упорно инсистирали да нам кажу када су и где обавили контролу ту информацију НОПС никада није добио – закључује Горан Паповић и пита кога држава штити, увознике и дистрибутере или потрошаче.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zozon
диметил фумарат се користи у лечењу мултипле склерозе и веома је ефикасан и за разлику од осталих лекова нема штетних последица за оне који га користе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.