Само на Палилули знају шта купују

Уколико се обистине најаве пијачних управа, накупци више неће моћи да нуде увозно воће и поврће као домаће. Пилот пројекат о информативним таблама за сада се спроводи само на Палилулској пијаци у Београду где се изнад сваке тезге налази информација о пореклу воћа и поврћа. Када ће и остали потрошачи у Србији имати могућност да сазнају шта купују на пијацама питање је за Министарство пољопривреде и надлежне инспекције.

Ипак, то што не знамо одакле потиче воће и поврће које завршава на нашим трпезама, ако је веровати инспекцијама, не значи да оно није доброг квалитета.

– Од почетка 2010. године поднето је 3.300 захтева за увоз воћа и поврћа од чега смо одбили само три. Због већег процента трулих плодова забрањен је увоз 67 тона цитруса – кажу у Генералном инспекторату.

Премда су прва асоцијација сваког потрошача на увозно воће егзотични јужни плодови, подаци са наших граница то демантују. Са пуним правом се може рећи да готово свакодневно на трпези имамо прави интернационални мени, а да то и не знамо.

(/slika2)Са свих меридијана нам стиже и воће и поврће. Ко ових дана крене у супермаркет или на пијацу, купиће јагоде које нам доспевају из Грчке. Они који би за ужину сочну јабуку, пазариће највероватније босански ајдаред, а за салату ће сецкати главицу купуса из Македоније.

И ту списку није крај. Имунитет подижемо кинеским белим луком, а у лонцу са ребарцима крчкамо пасуљ из Кине, Киргизије или Турске. Ни наш кромпир нам није довољан, па су тако рафови у појединим трговинама пуни кромпира из Израела и Холандије.

Воће и поврће увозимо из неколико десетина држава, а трговци кажу да, осим што купци и не знају одакле нам све стиже зелениш, за то најчешће и не питају. Међутим, њихово је пуно право да о томе буду информисани, па стога увек могу трговца да питају одакле потиче воће или поврће.

Али, то не би смела да буде добра воља продавца. Обавеза је трговца да на рафу поред воћки увек јасно наведе и земљу из које потиче. Међутим, истраживање „Потрошача” показује обилазак београдских супермаркета и хипермаркета да није увек баш тако. Наиме, док је поред цене банана, поморанџи или мандарина увек написана земља порекла, са јабукама, крушкама, црним луком, паприком и купусом није тако. Поред цене је често наведено једино да је намирница увозна, док назива државе нема. Тиме се нарушава право потрошача да буде информисан, а из Генералног инспектората Министарства пољопривреде поручују да се таква пракса појединих трговаца мора мењати.

(/slika3)– Свеже воће и поврће које се ставља у промет мора бити декларисано у складу са Правилником о квалитету воћа, поврћа и печурки. То значи да свака јединица паковања у палетним сандуцима и на транспортним контејнерима мора да има декларацију. Она мора да садржи податке о називу производа, односно сорти, о години производње, року употребе и о класи, односно категорији квалитета. Затим, ту мора да буде наведено и име фирме, односно назив и седиште произвођача, што се односи и на земљу порекла – објаснио је Душан Пајкић, директор Генералног инспектората, додајући да и на упакованом воћу на декларацији мора да буде наведена земља порекла.

Из Шпаније смо од почетка године увезли готово 500 тона воћа и поврћа, нешто више од тога из Босне и Херцеговине, док смо у Турској купили више од 7.000 тона зелениша. У Израелу смо набавили готово 50 тона кромпира, у Пољској више од 20 тона црног лука, а у Словенији 21 тону патлиџана.

Трговци кажу да домаћа производња не задовољава потражњу, па стога продају увозни зелениш. Структура понуде увозног воћа и поврћа, кажу, зависи од годишњег доба.

– Воће и поврће из увоза се набавља у периоду када те робе нема на домаћем тржишту. Тако да се период увоза разликује од производа до производа. Конкретно, сада се јагода појављује на домаћем тржишту и ми више немамо у понуди увозне јагоде. Исто је и са парадајзом, краставцем и паприком. У ово време почиње да стиже из домаће производње и престаје да се увози. Цитруси и банане долазе из увоза у току целе године пошто на овом поднебљу не успевају – објаснили су у „Делта максију”.

Слично је и код других трговаца. Горица Соколов, задужена за набавку воћа и поврћа у трговинском предузећу „Јабука”, каже да ће ускоро парадајз из Турске и краставац из Македоније у супермаркетима потиснути домаћи.

– Исто је и са црним луком, све више ће бити нашег, а мање холандског, док су спанаћ и зелена салата домаће производње. Сваке године у ово време почиње да стиже све више домаћег воћа и поврћа и оно потискује увозно. Оно је, осим тога, јефтиније и увек се више продаје – каже Соколов.