Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Само на Палилули знају шта купују

Док већина потрошача верује да се увози једино јужно воће, рафови у продавницама и тезге пуне су купуса из Македоније, црног лука из Аустрије, шаргарепе из Немачке и Русије, паприке из Италије, празилука из Турске...
Са тезге једне од београдских пијаца (фото Политика)

Уколико се обистине најаве пијачних управа, накупци више неће моћи да нуде увозно воће и поврће као домаће. Пилот пројекат о информативним таблама за сада се спроводи само на Палилулској пијаци у Београду где се изнад сваке тезге налази информација о пореклу воћа и поврћа. Када ће и остали потрошачи у Србији имати могућност да сазнају шта купују на пијацама питање је за Министарство пољопривреде и надлежне инспекције.

Ипак, то што не знамо одакле потиче воће и поврће које завршава на нашим трпезама, ако је веровати инспекцијама, не значи да оно није доброг квалитета.

– Од почетка 2010. године поднето је 3.300 захтева за увоз воћа и поврћа од чега смо одбили само три. Због већег процента трулих плодова забрањен је увоз 67 тона цитруса – кажу у Генералном инспекторату.

Премда су прва асоцијација сваког потрошача на увозно воће егзотични јужни плодови, подаци са наших граница то демантују. Са пуним правом се може рећи да готово свакодневно на трпези имамо прави интернационални мени, а да то и не знамо.

(/slika2)Са свих меридијана нам стиже и воће и поврће. Ко ових дана крене у супермаркет или на пијацу, купиће јагоде које нам доспевају из Грчке. Они који би за ужину сочну јабуку, пазариће највероватније босански ајдаред, а за салату ће сецкати главицу купуса из Македоније.

И ту списку није крај. Имунитет подижемо кинеским белим луком, а у лонцу са ребарцима крчкамо пасуљ из Кине, Киргизије или Турске. Ни наш кромпир нам није довољан, па су тако рафови у појединим трговинама пуни кромпира из Израела и Холандије.

Воће и поврће увозимо из неколико десетина држава, а трговци кажу да, осим што купци и не знају одакле нам све стиже зелениш, за то најчешће и не питају. Међутим, њихово је пуно право да о томе буду информисани, па стога увек могу трговца да питају одакле потиче воће или поврће.

Али, то не би смела да буде добра воља продавца. Обавеза је трговца да на рафу поред воћки увек јасно наведе и земљу из које потиче. Међутим, истраживање „Потрошача” показује обилазак београдских супермаркета и хипермаркета да није увек баш тако. Наиме, док је поред цене банана, поморанџи или мандарина увек написана земља порекла, са јабукама, крушкама, црним луком, паприком и купусом није тако. Поред цене је често наведено једино да је намирница увозна, док назива државе нема. Тиме се нарушава право потрошача да буде информисан, а из Генералног инспектората Министарства пољопривреде поручују да се таква пракса појединих трговаца мора мењати.

(/slika3)– Свеже воће и поврће које се ставља у промет мора бити декларисано у складу са Правилником о квалитету воћа, поврћа и печурки. То значи да свака јединица паковања у палетним сандуцима и на транспортним контејнерима мора да има декларацију. Она мора да садржи податке о називу производа, односно сорти, о години производње, року употребе и о класи, односно категорији квалитета. Затим, ту мора да буде наведено и име фирме, односно назив и седиште произвођача, што се односи и на земљу порекла – објаснио је Душан Пајкић, директор Генералног инспектората, додајући да и на упакованом воћу на декларацији мора да буде наведена земља порекла.

Из Шпаније смо од почетка године увезли готово 500 тона воћа и поврћа, нешто више од тога из Босне и Херцеговине, док смо у Турској купили више од 7.000 тона зелениша. У Израелу смо набавили готово 50 тона кромпира, у Пољској више од 20 тона црног лука, а у Словенији 21 тону патлиџана.

Трговци кажу да домаћа производња не задовољава потражњу, па стога продају увозни зелениш. Структура понуде увозног воћа и поврћа, кажу, зависи од годишњег доба.

– Воће и поврће из увоза се набавља у периоду када те робе нема на домаћем тржишту. Тако да се период увоза разликује од производа до производа. Конкретно, сада се јагода појављује на домаћем тржишту и ми више немамо у понуди увозне јагоде. Исто је и са парадајзом, краставцем и паприком. У ово време почиње да стиже из домаће производње и престаје да се увози. Цитруси и банане долазе из увоза у току целе године пошто на овом поднебљу не успевају – објаснили су у „Делта максију”.

Слично је и код других трговаца. Горица Соколов, задужена за набавку воћа и поврћа у трговинском предузећу „Јабука”, каже да ће ускоро парадајз из Турске и краставац из Македоније у супермаркетима потиснути домаћи.

– Исто је и са црним луком, све више ће бити нашег, а мање холандског, док су спанаћ и зелена салата домаће производње. Сваке године у ово време почиње да стиже све више домаћег воћа и поврћа и оно потискује увозно. Оно је, осим тога, јефтиније и увек се више продаје – каже Соколов.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.