Чистка сплавова до краја године

Власник просечног угоститељског сплава од око 200 квадрата граду и држави годишње дугује, кад се саберу све таксе које би требало да плаћа, више од 15.000 евра. Од 176 ресторана на води, међутим, регистровано је свега 16, што значи да само толико газда плаћа све дажбине. Остали можда не могу да избегну комуналне таксе, јер их град приљежно прикупља, али их нико не тера на техничке прегледе у лучкој капетанији и Југословенском регистру бродова, који би утврдили да ли је њихов објекат безбедан за посетиоце и раднике, као што их не притискају превише ни да плате порез на употребу пловила. Ти трошкови представљају већи део оних петнаестак хиљада евра. Ако се овог пута обистине већ пословичне најаве како ће ускоро бити усвојен нови план за размештај сплавова, после којег следи рашчишћавање приобаља од нелегалних и небезбедних клубова на води, сплаваџије ће ускоро морати да почну да испуњавају обавезе према буџету али и да поштујубезбедност гостију.

Градска управа овог пута звучи озбиљније него претходних година, када је такође најављивала коначно увођење реда у приобаљу, и много сплаваџија би се могло наћи у „дубокој води до гуше”. Наводно град нема намеру да смањи број места за сплавове. Начелно, дакле, сви који су сада на води могли би ту да остану ако испуне услове. Али, због кризе, промет гостију је драстично опао, чак је преполовљен – због чега ће им таксе пасти теже него икад – а и газде признају да између 20 до 40 одсто њихових колега не може да прође техничке прегледе и кад би хтели или могли да их плате. До сада, само се тридесетак сплавова подвргло прегледу и добило потврду да су безбедни, кажу у Југословенском регистру бродова.

Неколико удружења угоститеља на води покушава да се укључи у расправу о новом плану за постављање пловних објеката и наговори надлежне да им се барем таксе смање али за сада нису добили одговор који би им улио оптимизам. Није им остало много времена да евентуално утичу на пропозиције будућег конкурса за размештај сплавова с обзиром на то да ће радна група града већ ове недеље утврдити текст одлуке која ће претходити трци за локације.

– Најкасније шест месеци после доношења одлуке, мада верујем да ћемо бити и бржи, требало би да донесемо план у којем ћемо навести основне смернице као што су поступак добијања места, начин на који ће комисија града формирати ранг-листе, како ће они који не прођу на конкурсу бити уклоњени, критеријуме за изглед сплава, начин на који се он мора позиционирати... – каже Жељко Ожеговић, председник радне групе.

Тада ће бити утврђено и да ли ће се локације за сплавове добијати вишом понудом или ће предност имати они који већ имају објекат на тој позицији, под условом за обе врсте претендената да испуне техничке услове и плате дажбине. За сада се претпоставља да ће они који су одавно заузели место, мада већина никада није платила праву цену за њега, имати „право прече куповине”.

– Чини се да ће узимати у обзир дугогодишње заузеће локације, колико радника је на сплаву запослено, колики је промет. Све то, међутим, неће бити од велике помоћи ако таксе остану на овом нивоу. С оваквим прометом, још горим од прошлогодишњег, многи не могу да плате. Неће чак ни да нам одобре да не плаћамо као да све квадрате користимо у току целе године иако на терасу, која на већини објеката заузима половину простора, не можемо да смештамо госте више од неколико месеци током сезоне. Остатак године, када је хладно, то је „мртав” простор – тврди Тодор Тодоровић, из Удружења „Река”, које окупља око 130 власника сплавова и марина.

Ако се испостави да сплаваџије нису у току берићетнијих сезона ушпарале довољно за ове „црне дане”, видеће се колико је град овог пута одлучан да истера ствари на чистац. Судећи по најавама, власт се више неће задовољавати да наплати данак у виду комуналних такси и допусти власницима клубова на води да се тиме „откупе” од града иако пловила нису прегледали и легализовали код стручних установа задужених за ред и безбедност на рекама, које тако остану да „висе на сувом”.

В. Вукасовић