Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Исплата за „сателит” може да се оспорава

(Новица Коцић)

Арбитражна одлука суда у Паризу да Србија, због непоштовања уговора склопљеног са израелском фирмом „Имиџаст интернешенел” о закупу сателита SOPTRC, треба да плати 36 милиона евра, може да се оспорава. Према речима Страхиње Секулића, јавног правобраниоца града Београда, да би се издејствовало извршење ове одлуке, израелска компанија мора Привредном суду у Београду да поднесе предлог за признање стране арбитражне одлуке.

– Република Србија и Влада Републике Србије нису исцрпиле сва правна средства која им стоје на располагању да би спречиле признање и извршење арбитражне одлуке у афери „Сателит”. Њима на располагању, пред надлежним домаћим судом, конкретно Привредним судом у Београду, стоји поступак признања и извршења. Иако се у судској пракси овај поступак сматра формалним, одредбе међународних конвенција, које је прихватио и наш Закон о арбитражи, предвиђају могућност да се признање и извршење стране арбитражне одлуке може одбити уколико странка која то тражи поднесе доказе који су прописани законом. Поред процесних разлога, закон предвиђа и друга два разлога за одбијање признања и то ако се утврди да предмет спора није подобан за арбитражу или су дејства арбитражне одлуке у супротности са јавним поретком Србије – објашњава Секулић.

Познато је, наводи наш саговорник, да постоје индиције да је уговор који су некадашњи високи функционери потписали са израелском фирмом и који представља основ арбитражне одлуке, закључен злоупотребом службеног овлашћења и то на штету државе. Због тога се, у поступку признања стране арбитражне одлуке, Србија основано може позивати да би дејства арбитражне одлуке биле у супротности са нашим домаћим поретком.

– У случају да други поступци који се воде поводом овог случаја буду окончани правоснажном судском пресудом имаћемо ситуацију у којој би држава могла да оспори признање и извршење арбитражне одлуке. На то јој право даје закон. И то не закон који смо ми смислили, него који је преписан из Њујоршке конвенције која регулише признање и извршење страних арбитражних одлука. Значи, да шансе за успех поступка који ће бити покренут пред Привредним судом у Београду, умногоме зависи од поступка који се води пред београдским Вишим судом – наводи Секулић.

Због свега наведеног, наш саговорник сматра да је преурањено улазити у преговоре за добровољно извршење обавеза из стране арбитражне одлуке, с обзиром на то да постоје озбиљни разлози да се осујете и њено признање и извршење.

Да борба против арбитражне одлуке може да буде успешна, Секулић наводи пример града Београда и ЈКП „Паркинг сервиса” који су изгубили арбитражни спор у Паризу против компаније „Електроникал енд аутомејшен” из Панаме због дуга од око 10 милиона евра. Наиме, у овом конкретном случају град Београд и „Паркинг сервис” водили су поступак признања и извршења стране арбитражне одлуке и већ седам година успевају да осујете наплату потраживања.

– Сматрамо да је наплата спорна с обзиром на то да су приликом правног посла са поменутом компанијом, њен власник и његов сарадник извршили више кривичних дела – наводи наш саговорник.

Мирослава Дерикоњић

----------------------------------------------

За шта одговара Давинић

Виши суд у Београду недавно је окончао истрагу против Првослава Давинића, бившег министра одбране СЦГ, покренуту због сумњи да је са израелском фирмом „Имиџаст интернешенел” незаконито закључио уговор о закупу сателита SOPTRC. Бивши министар одбране сумњичи се да је, без претходног избора, који је прописан Законом о јавним набавкама, изабрао фирму „Камира крик корпорејшен” са британских Девичанских острва, да преговара са израелском фирмом и са њом склопи уговор о закупу сателита. На овај начин, наводи се у документу, Давинић је израелској фирми прибавио имовинску корист од 44.900.000 евра, односно онолико колико вреди уговор.

По окончању истраге, списи предмета су достављени Вишем тужилаштву у Београду, који би за мање од две недеље требало да утврди има ли елемената за подизање оптужнице против Давинића.

----------------------------------------------

Разлози за одбијање признања и извршења

Члан 66. Закона о арбитражи прописује да се признање и извршење арбитражне одлуке може одбити, на захтев странке против које се оно тражи, само ако она поднесе доказе да:

1. споразум о арбитражи није пуноважан по праву које су странке споразумом одредиле или по праву државе у којој је та одлука донета

2. странка против које је арбитражна одлука донета није била уредно обавештена о именовању арбитра или о арбитражном поступку или из другог разлога није могла да изнесе своја средства

3. се одлука односи на спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су одлуком прекорачене границе тог споразума. Ако се утврди да се део одлуке којим су прекорачене границе споразума о арбитражи може одвојити од осталог дела одлуке, могуће је делимично одбијање признања и извршења те одлуке

4. арбитражни суд или поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи или ако таквог споразума нема, у складу са правом државе у којој је место арбитраже

5. одлука још није постала обавезујућа за странке или је ту одлуку поништио или обуставио од извршења суд државе у којој или на основу чијег права је одлука донета.

У поменутом члану се наводи и да ће надлежни суд одбити признање и извршење арбитражне одлуке ако утврди да: по праву Републике предмет спора није подобан за арбитражу, или су дејства арбитражне одлуке у супротности са јавним поретком Републике.

----------------------------------------------

Потпис министра има тежину

Србија је за последњих десетак година имала неколико арбитражних спорова и ово је први тако велики који смо потпуно изгубили, каже поводом случаја „Сателит” за „Политику” Гашо Кнежевић, професор међународног приватног права на београдском Правном факултету, који се професионално се бави и спољнотрговинском арбитражом.

- Наша страна је покушала у Лондону да оспори надлежност Арбитражног суда у Паризу. Није успела, али то се и није могло очекивати. Грешку треба тражити искључиво на нивоу закључења самог уговора, све остало је потом професионално урађено. Имао сам арбитражни случај у коме је Србија била тужена, и тај случај смо добили, где је потпис члана кабинета министра био разматран као потпис са пуним значајем, јер се у свету сматра да особе које ставе свој потпис на документ са меморандумом владе, јесу особе које представљају државу. Дакле, не министар, већ и члан његовог кабинета има потпис са великом тежином – подсећа Кнежевић.

Научник и истраживач Међународног института за међународно ваздухопловно и космичко право у Хагу, докторант Владимир Секић, наводи за наш лист да у међународном праву не постоји дефиниција „шпијунски сателит“, јер је космос, од стотог километра висине, забрањен за било какве војне сврхе.

- Не верујем, зато, да је у уговору наведено да је реч о шпијунском сателиту, јер би такав уговор био ништаван.Званично, сателити се користе за присмотру метеоролошких непогода, рецимо надолазећег цунамија. У сваком случају, министар је званични репрезент државе. Сваки уговор који он потпише сигурно има тежину. Али, ако бивши министар Давинић каже да је проблем што је уговор био на енглеском, морамо знати да је он био дугогодишњи службеник Уједињених нација и да му тај језик сигурно није био непознат. Имао је на располагању и читав низ експерата, који су могли да га упуте на то које обавезе из свега произлазе. Чак и ако није знао шта пише, то га не ослобађа одговорности, јер није смео да потпише оно што не зна шта је – оцењује Секић.

Професор Кнежевић се нада да је могуће доћи до поравнања са израелском страном, односно до смањења суме коју морамо да платимо.

– Могуће је да ће поравнање ићи на тај начин да ће они да нам дају оружје по некој дампинг цени, а ми ћемо њима да дамо тај новац. Све зависи од наше преговарачке способности. Ако ми, којим случајем почнемо да затежемо, или одбијемо да платимо, последице могу бити веома озбиљне. Јер, извршење над имовином не мора бити само у нашој земљи, већ и у иностранству: авион, брод, амбасада... Ми можемо да се позивамо на извршни имунитет који то спречава, али се плашим да немамо правне аргументе за то – упозорава Кнежевић.

У израелској амбасади су нам одговорили да немају коментар поводом овог случаја, а на наш захтев за сада нису одговорили ни из компаније „Имиџсет интернешенел”. Могући разлог, како смо обавештени, јесте и тај што је јуче био петак, када се у Израелу не ради.

Б. Билбија

----------------------------------------------

Динкић: Могуће поравнање са Израелцима

Упитан о одштети од 36 милиона евра коју Србија треба да плати Израелу за уговор о куповини сателита, Динкић је рекао да је поступак о томе покренут пред правосудним органима и да се чека њихова реакција. „Међу првима сам указао на тај проблем. Добар је предлог министра одбране Драгана Шутановца да се са Израелцима нађе поравнање и да се тај новац искористи за куповину нечега што је потребно нашој земљи”, навео је Динкић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.