Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цензура романа Гроздане Олујић

Гроздана Олујић: Миња, јунакиња романа, критички је гледала на „светле хоризонте” Фото Р. Крстинић

Роман Гроздане Олујић „Излет у небо”, објављен први пут 1957. године када је списатељица имала само 22 године, због „аморалности” је тада цензурисан. Роман је победио на конкурсу сарајевске „Народне просвјете” међу 157 рукописа. Доживео је велики успех у свету, преведен је на све значајне светске језике и штампан у Француској, Енглеској, Немачкој, Шпанији, Норвешкој, Данској, Финској, Чехословачкој, САД, Индији... Код нас је, после кратког слављења и хваљења, према наводима Славице Гароња Радованац (ауторке књиге „Жене у српској књижевности”) прво издање романа цензурисано готово за трећину, а књига потом жестоко оспоравана.

Позоришна представа „Чудна девојка”, направљена по мотивима романа, премијерно је изведена 1959. године у Београдском драмском позоришту и убрзо скинута с репертоара као „скандалозна”. Улогу Миње, главне јунакиње, играла је Радмила Андрић, Ненада – Воја Мирић, а Пеђу – Зоран Радмиловић. Редитељ представе био је Миленко Маричић. Снимљен је и истоимени филм 1962. године. Режисер је био Јоца Живановић, а глумачка постава иста, с тим што је Мињу играла Шпела Розин.

Не рачунајући џепно издање „Народне књиге” из 1984. године, целовито издање романа „Излет у небо” сада се, у издању Српске књижевне задруге, практично, појављује први пут. Гроздана Олујић је светски познат писац бајки. У сенци тих књига остали су њени романи: „Гласам за љубав” (1963), „Не буди заспале псе” (1964), „Дивље семе” (1967). За роман „Гласови у ветру” који је, такође, објавила Српска књижевна задруга, у стотом, јубиларном „Колу”, Гроздана Олујић је добила НИН-ову награду за роман године.

Књиге, као и људи, истиче Гроздана Олујић, имају своју судбину. О томе сведочи читав низ њених романа које су савременици покушали да потисну и то не само у времену у којем су се појавили, већ и касније када за идеолошка процењивања није било разлога. Оцене о роману „Излет у небо” мењале су се према друштвеним и идеолошким мерилима од половине шездесетих година прошлог века, па све до данас.

Роман, објашњава Славица Гароња Радованац, приказује младу генерацију (студентска популација) која у првим мирнодопским годинама, у објективно тешким условима, усред још порушене земље, покушава да нађе свој животни смисао у великом граду (Београд) и оствари свој животни сан. Главна јунакиња Миња, као и многи представници те послератне генерације, у живот (и у роман) улази као разорена, оштећена личност, у најинтимнијим, најсуптилнијим деловима бића. Главна јунакиња је самим тим изграђена као негативни тип, антијунакиња камијевског типа.

Питамо списатељицу да ли је Миња била превише модерних схватања за оно време?

Миња је, каже Гроздана Олујић, критички гледала на „светле хоризонте”, на глад и беду у земљи у којој „рај нас чека”. Себе је видела као „белу јогуртну мушицу онесвешћену од глади”. Када су се ове речи чуле на сцени, утисак је био још снажнији. Представа је позвана на „Стеријино позорје”, па је позив повучен. Ели Финци је рекао да је роман „Излет у небо” почео живот комплиментима који су пљуштали са свих страна, али да је, срећом, „отрежњење већ почело”. Био је то, у ствари, позив на линч. У року од само три месеца, све се променило. Михајло Блечић је у „Књижевним новинама” (8. новембра 1958) написао да је „Излет у небо” – „излет у трајне вредности, у њихов мир и зрелост”, а Јован Максимовић, у „Вечерњим новостима” (27. марта 1959) за роман каже „неуспели излет у литературу”. Догађало се, чак, да у истим листовима, исти критичари, прво пишу позитивну, па после негативну критику. Тако је један критичар прво написао да је роман „део наше младости, део истине о нама”, а после три месеца: „Не, то нисмо ми... то није истина о нама”.

У земљи су се за Гроздану Олујић затворила многа врата, а из света су стизале само похвале. Лондонски „Times Litterary Supplement” бележи да је реч о „краткој, жестокој, упечатљивој књизи”, у листу „Punch” (Лондон) освануо је текст: „Ова потресна љубавна прича, написана у истом духу као романи Албера Камија, аутентичан је допринос савременој европској литератури”. Списатељица нам показује још неке исечке из новина: „Запањујуће реалистичан, а ипак поетски роман” („Arbeiderbladet”, Осло); „Сетна и горка књига прустовске атмосфере, „Излет у небо” оригинална је слика данашње омладине” („Политика”, Копенхаген). Роман се и данас штампа и проучава у свету. У Данској је објављен у чувеној „Колекцији XX век”.

Да ли је било наших критичара који су имали смелости да похвале роман?

– Наравно да их је било. Хуго Клајн је написао сјајан есеј у одбрану „Излета у небо”. Похвално су писали и Милан Богдановић, Бора Глишић и још понеко. Али, све то више није важно. Романом „Гласови у ветру”, по једном великом кругу, вратила сам се ономе што ме као писца највише интересује, највише разликује од других, уверена да прича и причање не могу нестати, као што не може нестати – љубав, за коју знају и бели медведи и даждевњаци – наглашава Гроздана Олујић.

Временом, лед је почео да се топи. Миња више није била „чудна девојка”, већ „авангардни искорак у слободу”. Александар Јовановић каже да јунаци Гроздане Олујић трагају за љубављу и сопственом личношћу. Љубав их враћа њиховој природи, откривајући, при том, сву њихову осетљивост и привид равнодушности.

Зоран Радисављевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.