Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светска, грчка, а наша драма

Неоспоран је врло велики утицај друштвене и економске кризе у свету на Грчку, јер је она по низу основа интензивно везана за тај, пре свега развијени свет. Њу је тешко погодио драстичан пад светске трговине робе и услуга. Светска економска криза је имала за последицу осетан пад дознака грчких грађана који живе у иностранству, а посебно такозваних страних директних инвестиција. С друге стране, она је, захваљујући светској економској кризи, делимично компензирала све те губитке преко знатно нижих цена енергената, пре свега, нафте и низа увозних сировина и репродукционих материјала.

Због неодговорности политичког врха, државних институција, али и великог дела становништва и неоснованог веровања у сјајне перспективе, Грчка је годинама знатно више трошила од реалних могућности, а та разлика се покривала све већим спољним задуживањем. И, наравно, последица свега тога, али и низа других фактора, а међу њима је и висок интензитет одлива мозгова (50. место на ранг-листи од 133 земље), јесте да конкурентност привреде Грчке годинама опада, па се на прошлогодишњој ранг-листи она нашла на тек 71. месту.

Економска и друштвена криза у низу земаља, како ван Европе, тако и у оквиру Европске уније, а посебно у Грчкој, биће знатно ублажена упумпавањем огромних средстава из иностранства. Битно је, међутим, нагласити да су та средства у суштини својеврстан допинг који, као и код спортиста, може повећати конкурентност у кратком року, али да је једино нормално и једино прихватљиво повећавати је на здравим основама, што подразумева битне друштвене и економске реформе.

Ипак, ако се заиста у наредне три године у Грчку слије 110 милијарди евра и ако предвиђена огромна помоћ од 750 милијарди евра дође у Шпанију, Португал, Белгију, Ирску и Италију, негативне економске последице садашње кризе у тим земљама по Србију у том периоду биле би скромне.

С обзиром на чињеницу да је Грчка, са становишта економско-финансијских односа Србије са иностранством, мање важна земља, друштвена и економска и дужничка криза у њој није ни имала веће негативне ефекте. Верујем да ће се та њена криза, приливом огромне помоћи, у наредне три године стишати, па не видим оправданост прича да се она може прелити и у Србију. Самим тим није убедљиво објашњење зашто би се у јулу донео неки пакет закона чијом би се применом ублажили или чак елиминисали ефекти наводног преливања кризе из Грчке на Србију. Као што криза у Шпанији, Португалу, Ирској и Италији није настала „преливањем” кризе из Грчке, то још више важи и важиће за Србију. Битно је нагласити да је Србија само малим делом запала у тешку друштвену и економску кризу због светске, а поготову грчке кризе, а те кризе званичницима служе само као алиби при објашњењу све веће друштвене и економске кризе у Србији.

И поред огромног прилива девиза у Србији, по основу нето задуживања, нето трансфера (пре свега дознака), продаје предузећа странцима и страних директних инвестиција – у укупном нето износу од преко 70 милијарди долара, у претходних девет година остварен је врло скроман раст БДП-а. Структура тог раста је била неповољна, јер је остварен симболичан раст реалног сектора. Уз то, разлике у нивоу развијености региона су драстично повећане. И поред отписа око пет милијарди, спољни дуг је крајем марта ове године прешао 23 милијарде евра, а прошле године готово 40 одсто извоза робе и услуга, или преко 10 одсто БДП-а било је потрошено за сервисирање спољног дуга. Уз то, крајем марта ове године доспеле неизмирене обавезе по основу спољног дуга достигле су две милијарде и 135 милиона евра. Због свега тога, Србија је високозадужена земља и она се де факто налази у дужничкој кризи. Опасна је злоупотреба низа министара и гувернера, статистички обрачун квантитативног односа јавног спољног дуга или јавног дуга и БДП, јер је ту величина БДП-а екстремно надувана, како по основу инфлације, тако и по основу потцењене вредности евра или долара и тај однос користи се као „доказ” да је Србија средње задужена земља. Још је опасније обећање званичника дато средином овог месеца да неки будући закон о фискалној одговорности „треба да предупреди наступање било које врсте кризе, а поготову кризног стања са јавним финансијама и задуженошћу земље” (како је рекао државни секретар у Министарству за финансије Слободан Илић).

Редовни члан Академије економских наука

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.