Динар се дави у плићаку

Српско тржиште девиза толико је плитко да и када би неко данас купио неколико милиона евра, већ сутра би се то осетило на курсној листи. Просечна дневна трговина еврима износи 42 милиона евра, али је сада ситуација много боља него прошле године када је тржиште било још плиће (28 милиона евра). О плиткости говори и чињеница да је у априлу просечна трговина износила 31 милион евра, док је ситуација у мају повољнија, јер је просечан дневни промет око 79 милиона евра, објашњавају креатори монетарне политике.

Да ли је и ко претходних дана „мутио” плићак у коме плива национална валута, у НБС не желе да спекулишу. Поједини медији сумњу су бацили на грчке банке и НИС, а прозвани, са друге стране, уверавају да су оклеветани на правди бога и да јурњава по систему „држите кривца” може само да нанесе додатне штете девизном тржишту.

– Неодговорно је да се, поготово у ситуацији када се прича о преливању кризе из региона на српско тржиште, гнев баца на грчке банке. Неколико десетина хиљада људи из Србије запослено је у тим банкама. Не разумем зашто се неко безразложно игра с њиховим судбинама – незванично кажу у једној банци са грчким капиталом.

У НИС-у такође поричу да су мутили плићак у коме динар плива. Напротив, пракса ове компаније је да девизе (доларе, не евре) купује „просечном дневном динамиком”. Односно, да свакодневно пазари помало девиза, а не одједном много, како не би пореметили понуду на тржишту.

– Као увозник нафте и деривата, који своје обавезе плаћа у девизама, а производе продаје на домаћем тржишту, у домаћој валути, НИС спада у компаније које су највише угрожене нестабилношћу курса динара. У случају великог пада, губици могу бити катастрофални, и слична опасност прети свим привредницима чије је пословање оријентисано на увоз – истичу у овој компанији.

Шта се онда последњих дана догађало у плићаку у коме плива динар, питали смо у НБС?

– Јачи притисци на динар јавили су се почетком маја, када су и валуте готово свих земаља у региону забележиле слабљење у односу на евро. И то је резултат веће опрезности инвеститора у моменту када је објављено да ће економски опоравак еврозоне потрајати дуже него што се очекивало. Зато су страни инвеститори (не)заинтересовани да преузимају ризик смањивали своје динарске позиције. Куповали су девизе. То је свакако утицало на повећање тражње и јачање евра у односу на динар – објашњвају у НБС.

Према подацима централне банке, од почетка маја, стране фирме су купиле девизе у износу од око 90 милиона евра, док су домаћа предузећа и клијенти пазарили више од 200 милиона евра.

Кад је тражња осетно била већа од понуде, НБС је морала да интервенише на страни понуде. Тако је, насупрот куповини од 290 милиона евра (стране фирме и домаћа предузећа), централна банка у четири наврата укупно продала 200 милиона евра.

Како је онда, ако је тржиште толико плитко, у априлу курс био стабилизован.

– У претходних неколико месеци стране фирме углавном су продавале евро, што је у марту и априлу деловало смирујуће на курс динара – објашњвају у НБС.

А кад грађани на банкарским шалтерима затраже да купе девизе, банке евре обезбеђују куповином на међубанкарском девизном тржишту, на коме се формира курс динара, додају у централној банци. То значи да појачана тражња становништва за еврима, такође, обара курс динара.

– Најактивније банке на међубанкарском девизном тржишту биле су оне које су имале и највеће продаје девиза својим клијентима, било домаћим или страним – кажу у НБС, не желећи да поименце спомињу било коју финансијску кућу.

Аница Николић