Петак, 30.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тешка криза у Србији

Тешка економска и друштвена криза у Србији само делом је последица криза у развијеним земљама, а пре свега у земљама ЕУ, па и у Грчкој. Те кризе су имале за последицу осетно смањење извоза и страних директних инвестиција у прошлој години, али је Србија имала такође извесну компензацију од светске економске кризе по основу пада цена нафте и низа увозних сировина и репродукционих материјала.

Са стручне стране потпуно је неприхватљива тврдња званичника да је Србија већ изашла из рецесије, па чак и из економске кризе. Она није ни била у рецесији већ у врло озбиљној економској и друштвеној кризи која се, нажалост, не смањује.

Посебно је непријатнa и чињеница да се број незапослених и даље повећава и сада је осетно већи него што је био 2000, а до краја ове године прећи ће 800.000. Додајмо да је Србија по најновијој ранг-листи Светског економског форума по конкурентности привреде пала за осам места и да се налази тек на 93. Њена места по ранг-листама тог форума по појединим факторима конкурентности су драматично неповољна. На пример, по интензитету одлива мозгова била је на чак другом месту.

Од 2001. године доказујем да концепт привредних реформи које су СР Југославији, односно Србији углавном наметнули ММФ и Светска банка има озбиљну конструкциону грешку која ће неминовно довести до тзв. холандске болести привреде, посебно њеног реалног сектора. Због нагле либерализације увоза, али знатно више због екстремно (до октобра 2008. г.), прецењене вредности динара, односно потцењене вредности свих важнијих страних валута, увоз, који је и иначе у 2000. био дупло већи од извоза, врло је динамично растао и угушио је огроман део индустрије, а делом и пољопривреде, грађевинарства, па и неке секторе услуга.

Уз то, екстремно прецењена вредност динара имала је и низ других тешких последица, као што су: погрешна алокација средстава, посебно девизних, дестимулисање штедње, а стимулисање потрошње (пре свега увозних производа и услуга), деформација система цена, олако задуживање у иностранству (посебно предузећа), дестимулисање инвестиција уопште па и страних извозно оријентисаних гринфилд инвестиција итд. И на крају, дефектан концепт приватизације, уз све претходно наведено, допринео је да се стање у привреди и пре појаве светске економске кризе драстично погоршавало, али се то камуфлирало све већим задуживањем у иностранству, све већим дотоком девиза по основу дознака наших радника у иностранству и закључно са 2007. годином и растом прихода по основу продаје предузећа и друге имовине страним лицима. Због погрешног, дефектног концепта реформи, Србија је постала наркомански зависна од дотока страног капитала, и када је он, због светске економске кризе, нагло смањен – српска драма је достигла енормне размере.

Због економске кризе појачала се и друштвена криза, али важи и обрнуто. Прво, огроман је проблем идентитета земље, јер није јасно које су њене границе и колико има становника. У Србији, без Косова, годишње умре око 30.000 житеља више него што се роди, а по просечној старости становништва она се налази при самом врху у свету. Због тога, али и због одлива мозгова, она се сусреће са кризом људског капитала. Криза села, огромне већине општина, градова и читавих региона је све јача. Због свега наведеног, а нарочито због врло високе незапослености и врло ниских плата и пензија огромног броја људи, психичко стање све већег дела становништва је врло неповољно. Тешка друштвена криза се све више испољава и преко кризе парламента, правног система и правосуђа. Криза неповерења, криза вредносног система и криза морала на свим нивоима достигла је енормне размере. Криза науке, образовања, здравства, културе, писаних медија, па чак и Српске православне цркве је све јача.

Зато још једном истичем потребу хитног формирања истинске елите из низа друштвених, али и других наука, која би формулисала визију друштвеног и привредног система, која би се, након свестраног разматрања, у парламенту консензусом прихватила и касније доследно спроводила. Без тога ће Србија западати у све већу економску и друштвену кризу, па ће све више постајати уклета земља, пре свега, старачког становништва.

Редовни члан Академије економских наука

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.