Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Малинари заборавили на мраз

Брусничко поље код Ариља, највећа концентрација малињака у Србији Фото Г. Оташевић

Чачак – Иако су широм Србије подигнути нови засади малине, не очекује се повећање производње пошто је стање засада најмање 20 одсто лошије него прошлог маја. Јер, малињаци су претрпели велика оштећења од мраза, што је најочитије у Мачви.

Ово је део рапорта који је мр Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство јуче послао у Сантијаго де Чиле, где се крајем седмице одржава четврти међународни семинар о јагодастом воћу, без присуства нашег представника. Иако један од водећих стручњака за малинарство у нас, у томе тексту не помиње зашто је до измрзавања дошло, разлог није тајна.

– Наши воћари, од завршетка бербе па до пролећа углавном не улазе у малињак, и биљке препуштају судбини. А баш тада им је потребна помоћ и заштита – каже Лепосавић за „Политику”.

Он се управо вратио из Шпаније, са студијског боравка, уверивши се тамо у другу крајност.

– На лицу места видео сам да произвођачи прскају засад купине чак и у току бербе. Наши малинари неупоредиво су коректнији, годишње нам се врате највише два камиона робе због претеране употребе заштитних средстава – вели Лепосавић.

Србија је, иначе, чланица Међународне организације за малину (ИРО), основане 1998. године у Чилеу, која окупља још десет држава, Аустралију, Канаду, Чиле, Кину, Енглеску, Француску, Мађарску, Пољску, Шкотску и САД. Семинар у Сантијагу је прилика да се упореде подаци о приносима и ценама, и то је светски догађај број један за малинаре у овој години.

Берба у Чилеу, који је други светски извозник малине, иза Србије, завршена је крајем априла и забележен је род од 45.000 тона, или 20 одсто мање него 2009. године. Од тога, четири петине биће извезено као смрзнута роба, 10 одсто у соковима, седам процената послато је авионима у САД у свежем стању, док три одсто остаје за домаће тржиште. Фармерима се плаћају четири долара по килограму за свежу, и 1,4 долара за замрзнуту малину.

Србија је лане била водећи извозник малине у свету са пласманом од 63.300 тона и укупним приходом од 200 милиона долара (3.154 долара по тони), док је извоз Чилеа износио 34.669 тона, а зарада 122.985.698 долара (3.547 по тони). Највећу производњу у прошлој години имале су Сједињене Америчке Државе, 75.000 тона.

У Србији је за пет протеклих година засађено укупно пет милиона младара малине. Реч је о сертификованим садницама које чачански институт производи на брду Град код Косјерића, највећем европском расаднику за малину.

Лепосавић је саставио предрачун за све будуће малинаре у условима западне Србије. За подизање засада сорте виламет (један хектар) воћарима је у 33 ставке, почев од набавке садница до затезања жице, потребан 13.791 евро. У већ постојећем малињаку, годишњи трошкови материјала, услуга и радне снаге износе 10.943 евра, док вредност производње (10.000 килограма по 1,40 евра) достиже 14.000 евра.

Гвозден Оташевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.