Петак, 30.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грчка је и близу и далеко

Србија је у очима Европе и света на крају прошлог века сматрана извором сукоба на Балкану, у којима је руинирана њена економија. Онда, до светске кризе, наша економија је поправљана, уз помоћ задуживања и продаје имовине. Затим, опет на Балкану, као продужетак светске економске кризе, Грчка доживљава економски потрес, а Србија још није изашла из своје и опште кризе. Зато се оправдано расправља о могућностима преливања грчких мука на нас, али и јавља стрепња да од грчке бољке и ми не оболимо. Та расправа је корисна јер је боља превентива него лечење болести.

У Грчкој су у прошлој години били избори, пропраћени ружичастим представљањем стварности и финим обећањима, што није само њихов специјалитет. Након избора провирила је стварност да је дефицит у буџету скоро 14 одсто свега што се створило у једној години, а да је дуг за 15 одсто премашио све у тој години створено. Уместо раста забележен је пад економских активности. Камата на обвезнице на две године премашила је стопу од 15 одсто. Пао је рејтинг и понестало нових кредитора, па је Грчка криза потресла светске берзе и Европску унију, посебно њену еврозону.

И ми смо имали у прошлој години сличан Грчкој пад привредних активности. Повећали смо задуженост и дефицит буџета. Али нисмо где je и Грчка. Наш дефицит буџета је око четири одсто, а укупна задуженост државе нешто преко трећине нашег производа, али брзо расте. Добар део наших банака основале су грчке банке и сигурно ће јењавати њихово улагање и кредитирање у Србији, ако и не дође до значајнијег повлачења улагања и отплате датих кредита. Широке последице грчке кризе другачије и више ћемо осетити ми него јачи. Грчка је примљена у ЕУ без испуњавања неких услова. То може сада подстаћи оштрије критеријуме за пријем Србије и других кандидата са Балкана. Ангажовање за Грчку смањује потенцијал ЕУ за друге.

Морају се ипак пажљиво упоређивати Грчка и Србија. Грчка је много већа од Србије, са много већом економијом и уклопљености у свет. Она је чланица ОЕЦД; СТО; НАТО, Црноморске економске сарадње, ЕУ и еврозоне. А ми се још трудимо да се приближимо и укључимо у глобални свет. У грчкој економији индустрија учествује са преко петине, а код нас упола мање. Туризам је њима важан сектор, који доноси новац из света. Обоје имамо дознаке дијаспоре. Њихова инфлација је један одсто, а наша се планира на шест одсто. Они имају још релативно дупло мање незапослених, а и велики дуг је код њих другачији аргумент. Велики дуг великих је већа брига поверилаца, а мањи тежа брига малих дужника.

Ми смо и специфични у односу на свет. Новац нам је мање динар, а више евро. Имао и јавни дуг државе у динарима и у еврима, док Грчка има само у еврима. Њен проблем је јавни дуг државе, па је неопходна штедња и прерасподела, кресање јавне потрошње и повећање пореза. А Грчка нема монетарне проблемe. Њени економски односи са светом дотичу и унију и њу. Наши проблеми скрећу мању пажњу других. А наши проблеми су и монетарни и фискални. Јавни дуг се приближава износу од 11 милијарди евра, што је око трећине БДП-а. Јавна потрошња која је 43 одсто свега што направимо, у дефициту је четири одсто БДП-а. Предстоји увећање јавног дуга за денационализацију. Наш већи ризик је укупан дуг према иностранству, који је нарастао на 23 милијарде евра, a и даље расте. Јавни дуг је у томе мањи од осам, а приватни (предузећа и банака) већи од 15 милијарди евра, али код тешкоћа у плаћању обе врсте дуга постају државни дуг. Девизне резерве су 12 милијарди евра са тенденцијом опадања.

Предности над грчком наше монетарне економије нема. Она нам није савладала инфлацију, а кредити и штедња су у еврима са високим каматама. Потребан нам је извоз и инвестиције, а немамо домаће акумулације. Пад вредности динара побољшава размену са светом, али отежава дуг. Мучно се одвија обуздавање јавне потрошње, а остаје инерција задуживања у иностранству, пошто је све мање прилива од продаје имовине (капитала и некретнина). Увођење фиксног курса динара било би горе од дозвољавања шире домаће употребе евра или чак увођења валутног одбора (currency board). Журно треба донети закон о обуздавању јавне потрошње и ограничавању задуживања државе, те продужити аранжман са ММФ-ом. Избори се и код нас приближавају. Треба да научимо како да избегнемо да се сва невоља са Балкана мора и код нас прелити.

Консултант за страна улагања

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.