Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Дражина” комисија у расулу

Драгољуб Дража Михајловић

Нема назнака кад би државна комисија за утврђивање околности погубљења генерала Драгољуба – Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини, могла почети рад на терену, односно испитивање локација које су навођене као могућа места где почивају Михаиловићеви посмртни остаци. Како сазнајемо у комисији, рад на терену не може да почне док се не буду располагали недвосмисленим доказима о месту погубљења, а у игри су и даље две локације у Београду – Ада Циганлија и Лисичји поток. Наши саговорници, такође, истичу да се државна комисија, која је с пуно ентузијазма започела рад крајем априла прошле године, није састала од краја лета и да не знају када ће бити наредни састанак и хоће ли га уопште бити.

Рад комисије, иначе, почео је изјавама појединих чланова и писањем медија да ће гроб „ђенерала Драже” ускоро бити откривен, а Ада Циганлија и Лисичји поток издвојене су као готово сигурне локације где би требало почети потрагу. Почетком септембра за наш лист је председник комисије, Слободан Радовановић, заменик републичког јавног тужиоца, изјавио да је комисија саслушала сведока на основу чијег ће исказа у најскорије време покушати да ураде сондирање терена, како би, евентуално, дошли до посмртних остатака. Иако није желело да даје процене када би могло доћи до ексхумације, тужилац Радовановић је истакао да ће се потрудити да она буде обављена што пре. На наше позиве председник комисије није одговарао. Како нам је објашњено у његовој канцеларији он, за сада, неће давати изјаве.

У разговору за наш лист, Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде и такође један од чланова комисије, објашњава да нових детаља – нема.

 – За десетак дана требало би да добијемо неке информације из иностранства за које се надамо да ће нам помоћи у расветљавању околности погубљења Драже Михаиловића. За све друге информације задужен је председник комисије – објаснио је Хомен.

Документациона истраживања домаћих архива у мају и јуну прошле године нису наишла ни на какав писани траг, каже историчар Бојан Димитријевић и објашњава да су тада прегледане архиве војне и цивилне службе безбедности.

– Не да нису пронађена документа која би расветлила стрељање Драже Михаиловића, већ ни било какав писани траг за ма кога ко је осуђен и стрељан 1945. и 1946. године. Такође, док је Комисија активно радила није се појавио ниједан релевантни сведок, мада се јавило више десетина људи – каже Димитријевић.

Други члан комисије, Миладин Гавриловић, управник Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, убеђен је да писане документације нема зато што је склоњена, односно „сакривена” од комисије.(/slika2)

– Архивске грађе постоји и сигуран сам да безбедносне службе располажу тим подацима имају, али да код њих нема довољно жеље да сарађују с нама. Комисија је обавила разговор с једним сведоком који је под заклетвом испричао да је неколико деценија после Дражиног стрељања, војна безбедносна служба правила пописе гробница и свих убијених и стрељаних, па и Михаиловића, и да је та документација уредно спакована. Ми смо покушали да дођемо до те грађе, али су нам у војној безбедносној служби рекли да је она уништена – каже Гавриловић.

Он сматра да службе безбедности не желе да учине ову грађу доступном, јер се уз Дражин досије налазе досијеи хиљада других људи, а истраживањем документације о последњим сатима Драгољуба Михаиловића, сазнало би се за још много других злочина, тврди Гавриловић. Његово мишљење, међутим, не дели други члан комисије, Бојан Димитријевић.

– У Војнобезбедносној агенцији дочекани смо с највећом могућом предусретљивошћу. Показали су нам све што нас је занимало, али то, једноставно, није дало никаквог резултата – истиче Димитријевић.(/slika3)

Наш саговорници слажу се у једном – обојицу су их изненадиле својевремене изјаве у медијима да је комисија врло близу откривања локације на којој су покопани посмртни остаци Михаиловића и да би ископавања могла ускоро да почну.

– Жао ми је што су у јавности створена нереална очекивања да ћемо тако брзо решити задатак који нам је поверен – каже Димитријевић.

Миладин Гавриловић, иначе, снимио је 1991. године на магнетофонску траку разговор са Слободаном Крстићем Учом, официром Озне и једним од сведока стрељања осморице осуђеника, међу којима је био и Михаиловић. Он је испричао да је Дража стрељан 17. јула 1946. године на Ади Циганлији, после поноћи, а пре зоре, поред зида тадашњег затвора и да је његово тело бачено у кречану. На питање да ли су посмртни остаци и даље тамо, Уча је најпре рекао да не зна, а онда додао да претпоставља да су они пребачени на Централно гробље приликом рушења затвора.

Јелена Чалија

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.