Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Већа задуженост, скупље опслуживање

Медији су сеу Србији, као и у развијеном свету, сконцентрисали на економски колапс Грчке и на предвиђања сличног сценарија у Португалији, Шпанији, Ирској… Интересантно да, у исто време, нико не обраћа пажњу на много разорнију економску кризу којом суобухваћене многе европске постсоцијалистичке земље, па и балтичке државе – Летонија, Литванија и Естонија – које су одмах по распаду СССР-а прекинуле скоро све економске везе са осталим постсовјетским земљама и са одушевљењем се бациле „у загрљај” Западу, те билe најревноснији ученици ММФ-а, доследно спроводећи неолибералне економске реформе.

Тако је, например, у Летонији пад БДП-а у 2009. години износио невероватних 18одсто, а дефицит државног буџета премашио десет одсто БДП-а. Спољни дуг од 7,9 одсто БДП-а у 2007. стремитељно се пење на 74 одсто у овој години, незапосленост брзо расте (износи преко 22 одсто), огроман број грађана (пре свега, висококвалификованих) напушта земљу, а десетине хиљада младих не ступа у брак… Није у питању само Летонија, исто то се (са малим варијацијама) догодило и у већини постсоцијалистичких земаља – Естонији, Литванији, Украјини, Молдавији, Румунији, Бугарској, Македонији, Србији, Мађарској, Хрватској…

Од почетка транзиције, уместо обећане помоћи, светска олигархија и крупни капитал су (преко свога главног експонента – ММФ-а) понудили своје „добре услуге” у виду неолибералног програма економских реформи, којима је целокупни постсоцијалистички простор требало колонизовати и он је третиран, пре свега, као тржиште за производе и банкарске услуге западних земаља. У исто време, ове земље требало је лишити власништва над ресурсима којима располажу и довести у такву дужничку зависност да буду беспоговорни послушници моћних и богатих.

Сада нико на Западу не поставља питање: Како се економски колапс могао десити у земљама које су само доследно радиле оно што су им са Запада саветовали ? Одговор је очигледан. Искуство многих земаља у транзицији је тежак окривљујући акт разарајућег ужаса неолибералних економских реформи, које је Запад тако широкогрудо понудио (у ствари, наметнуо)државама у транзицији, па и Србији.

Неолиберална економија није, међутим, била одабрани пут којим су после Другог светског рата пошли Западна Европа и Јапан, а касније и многе земље Азије – Јужна Кореја, Тајван, Кина, Индија… Ове земље кренуле су „класичним путем”: посветиле су се изградњи адекватне институционалне инфраструктуре за тржишну привреду, успостављању владавине права и стварању оптималних услова за конкуренцију и дугорочно одржив привредни раст. У стратегији развоја ослањале су се на марљивост грађана, малу личну и заједничку потрошњу и високу стопу штедње. Поред тога, раст је подстицан и активном државном политиком, потцењивањем курса националне валуте, заштитом домаћих произвођача, добрим образовним системом и постизањем консензуса кроз препознавање колективног интереса – управо свим оним што је анатемисала неолиберална идеологија слободног тржишта.

Настављање досадашње неолибералне економске политике Србију неминовно води грчком сценарију, те ћемо се веома брзо наћи у тако дубокој дужничкој јами (провалији) из које се тешко излази.Што је већа задуженост, све је скупље њено опслуживање и нови кредити се узимају под све неповољнијим условима. Тако су данас камате на грчке државне обвезнице два пута више од немачких. Раст камата на државне обвезнице доводи до општег раста камата, односно повећава камате на кредите привреди, што успорава привредни раст (и запошљавање).

Креатори (ММФ) и реализатори (српске власти) економске политике која се у Србији води већ десет година, напокон нам саопштавају да је исцрпљен досадашњи „модел развоја”. По потезима који се вуку не видимо да се нови „модел развоја” разликује од досадашњег. Наставља се са продајом „породичног сребра” (Телеком) и новим задуживањем (осим на Западу сада и од Русије, Кине…) како би се попуниле буџетске „рупе”. Давно је Алберт Ајнштајн рекао да је један од симптома безумља – понављање једних те истих поступака и очекивање од њих другачијих резултата.

Редовни професор универзитета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.