Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најтраженији занати без подмлатка

Да би се подмладио кадар, грађевинске, техничке и машинске школе требало би да побољшају услове боравка и рада Фото Д. Јевремовић

Да бу­дем те­сар или зи­дар, ко­га то још за­ни­ма? Пре ћу упи­са­ти еко­ном­ску или ту­ри­стич­ку шко­лу, не­го елек­тро­тех­нич­ку, ма­шин­ску... Не­ћу да бу­дем „стру­јаш”, a тек бра­вар – ни­ка­ко. Ако слу­чај­но упад­нем на не­ки за­нат, па ко­ја ће ме хте­ти? У дру­штву ће ми се под­сме­ва­ти, од­го­ва­ра бу­ду­ћи сред­њо­шко­лац З. Ј. упи­тан за­што је из­ри­чи­то про­тив упи­са у тро­го­ди­шњу шко­лу.

Оне да­нас сло­ве за уста­но­ве у ко­ји­ма се ђа­ци так­ми­че ко ће има­ти ви­ше ке­че­ва и из­о­ста­на­ка јер, ка­ко твр­де ди­рек­то­ри, у клу­пу углав­ном не сед­ну за­то што же­ле, не­го за­то што ни­су има­ли до­вољ­но бо­до­ва за не­ки дру­ги смер. У то­ку шко­ло­ва­ња не тру­де се да до­би­ју до­бре оце­не, већ да оста­ну упам­ће­ни као ман­гу­пи ко­ји не пре­за­ју од про­фе­со­ра. Они ко­ји ус­пе­ју да се до­мог­ну ди­пло­ме бе­же од стру­ке као ђа­во од кр­ста, прем­да их тр­жи­ште ра­да је­два че­ка. Јер, пре­ма по­да­ци­ма На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње (НСЗ), са­мо у пр­ва че­ти­ри ме­се­ца ове го­ди­не тра­же­но је 29.500 за­на­тли­ја. „Ду­кат ро­ба” за по­сло­дав­це да­нас су кро­во­по­кри­ва­чи, елек­тро­ин­ста­ла­те­ри, хи­дро­гра­ђе­ви­на­ри, ста­кло­ре­сци, ка­ме­но­ре­сци, мо­ле­ри, ке­ра­ми­ча­ри, ар­ми­ра­чи, зи­да­ри – фа­са­де­ри, ма­шин­бра­ва­ри, ауто­ме­ха­ни­ча­ри, ла­ки­ре­ри, ауто­ли­ма­ри... Њих, ме­ђу­тим, не­ма до­вољ­но ни за по­тре­бе ко­му­нал­них фир­ми у јед­ној оп­шти­ни, ка­же Мо­мир Ан­де­си­лић, ди­рек­тор Гра­ђе­вин­ске шко­ле у Бе­о­гра­ду, је­ди­не ко­ја у Ср­би­ји обра­зу­је зи­да­ре, те­са­ре, ар­ми­ра­че – бе­то­нир­це, ста­кло­ре­сце.

– Не­ка­да смо упи­си­ва­ли по че­ти­ри-пет оде­ље­ња зи­да­ра. Да­нас у сва три раз­ре­да има­мо све­га 48 уче­ни­ка. Слич­но је и са те­са­ри­ма и ар­ми­ра­чи­ма, где се у прет­ход­не три го­ди­не упи­са­ло укуп­но 40, од­но­сно 24 уче­ни­ка.
Оглед­ни обра­зов­ни про­фил кро­во­по­кри­вач ни­је до­био под­мла­дак у Бе­о­гра­ду, а на ни­воу Ср­би­је не­ма ви­ше од 30 уче­ни­ка овог сме­ра – об­ја­шња­ва Ан­де­си­лић.

Бе­о­град је цен­тар гра­ђе­ви­нар­ства, а 40 од­сто ка­па­ци­те­та Гра­ђе­вин­ске шко­ле ко­ји већ го­ди­на­ма оста­је не­по­пу­њен чи­не де­ца ко­ја су до­шла из свих кра­је­ва зе­мље.

– Ка­да за­вр­ше, ђа­ци мал­те­не има­ју сер­ти­фи­кат за отва­ра­ње гра­ђе­вин­ске фир­ме, а да се за­по­сле мо­гу чим ма­ту­ри­ра­ју – по­ру­чу­је ди­рек­тор.

У НСЗ-у ка­жу да по­тен­ци­јал­на рад­на сна­га у овом сек­то­ру од­би­ја по­сао због ло­ших усло­ва ра­да, пла­та ис­под про­се­ка и не­пла­ће­ног пре­ко­вре­ме­ног ра­да. 

Раз­лог не­скла­да из­ме­ђу по­тра­жње и бро­ја ђа­ка је тај што де­ца не же­ле да ра­де, а про­се­чан срп­ски гра­ђе­ви­нац ста­ри­ји је од 50 го­ди­на. И то ни­је је­ди­на бољ­ка. На гра­ди­ли­шти­ма је све ма­ње шко­ло­ва­них за­на­тли­ја. Обич­но су то при­у­че­ни мај­сто­ри ко­ји су оста­ли без по­сла за ко­ји су се шко­ло­ва­ли или пен­зи­о­не­ри чи­ја при­ма­ња ни­су до­вољ­на да им обез­бе­де го­лу ег­зи­стен­ци­ју. Они нај­че­шће ра­де на цр­но за днев­ни­цу од 20 евра и ни­су об­у­че­ни да од­го­во­ре зах­те­ви­ма са­вре­ме­ног гра­ђе­ви­нар­ства. А не та­ко дав­но за на­ше гра­ђе­ви­на­ре оти­ма­ли су се у Ли­би­ји, Ира­ку, Ру­си­ји, Не­мач­кој... Ср­би­ја са­да има спо­ра­зум о де­та­шма­ну (по­се­бан вид по­слов­не са­рад­ње из­ме­ђу пред­у­зе­ћа са те­ри­то­ри­је јед­не др­жа­ве ко­је, на осно­ву за­кљу­че­ног уго­во­ра, са пред­у­зе­ћем из дру­ге др­жа­ве из­во­ди ра­до­ве у тој др­жа­ви)са­мо са Не­мач­ком, под­се­ћа Го­ран Ро­дић, се­кре­тар Од­бо­ра за гра­ђе­ви­нар­ство При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је.  

– На осно­ву тог де­та­шма­на го­ди­шње мо­же­мо да по­ша­ље­мо 2.800 рад­ни­ка. Сат ра­да у Не­мач­кој дво­стру­ко је пла­ће­ни­ји од на­ше днев­ни­це, али ми смо спо­соб­ни да упу­ти­мо ма­ло струч­них љу­ди јер не­ма­мо до­вољ­но ни за соп­стве­не по­тре­бе – ис­ти­че Ро­дић.

Оси­па­њу ка­дра ку­мо­ва­ли су рас­пад др­жа­ве, при­ва­ти­за­ци­је у ко­ји­ма су куп­ци узи­ма­ли фа­бри­ке не да би на­ста­ви­ли са про­из­вод­њом, не­го да би се до­че­па­ли атрак­тив­ног зе­мљи­шта, за­по­сле­ни су от­пу­шта­ни, а у до­дат­но струч­но обра­зо­ва­ње оних ко­ји су оста­ли ни­је се ула­га­ло. Гра­ђе­вин­ски ги­ган­ти су про­па­ли или су не­ли­квид­ни, не пла­ћа­ју за­по­сле­не до­вољ­но и на вре­ме, та­ко да су рад­ни­ци на­пу­сти­ли не­ка­да­шње ве­ли­ке не­и­ма­ре и ухле­бље­ње про­на­шли у дру­гим де­лат­но­сти­ма. За­то не чу­ди што се све ви­ше гра­ђа­на жа­ли на ква­ли­тет град­ње, а ни по­сло­дав­ци се не мо­гу по­хва­ли­ти за­вид­ном ди­сци­пли­ном на гра­ди­ли­шти­ма.

– Ма­ши­не мо­же­мо ку­пи­ти, фа­бри­ке са­гра­ди­ти, али ако не­ма­мо нај­ве­ће бо­гат­ство – струч­ња­ке, не­ће­мо да­ле­ко до­гу­ра­ти– из­ри­чит је Ро­дић.

Да је до до­брог рад­ни­ка те­шко до­ћи ми­слеи пред­став­ни­ци ве­ли­ких гра­ђе­вин­ских пред­у­зе­ћа.

– Ма­ло је шко­ло­ва­них за­на­тли­ја. Уме­ће ра­дом на­до­гра­ђу­ју и тек по­сле не­ко­ли­ко го­ди­на из­ра­ста­ју у вр­сне мај­сто­ре. За та­кве увек има по­сла и нов­ца ка­ко код нас, та­ко и у ино­стран­ству. Али њих не­ма до­вољ­но и на гра­ди­ли­шти­ма пре­о­вла­ђу­ју при­у­че­ни љу­ди – об­ја­шња­ва Дра­ган Коп­ча­лић, ди­рек­тор „Мон­те­ре”.

Да би се по­ја­ча­ло ин­те­ре­со­ва­ње пет­на­е­сто­го­ди­шња­ка и да би се под­мла­дио ка­дар ка­ко би срп­ске за­на­тли­је по­но­во би­ле на гла­су у ино­стран­ству, гра­ђе­вин­ске, тех­нич­ке и ма­шин­ске шко­ле тре­ба­ло би да по­бољ­ша­ју усло­ве бо­рав­ка и ра­да. Ђа­ци­ма из уну­тра­шњо­сти мо­ра­ју да обез­бе­де сме­штај и хра­ну, а свим уче­ни­ци­ма по­ну­де мо­дер­на учи­ла и сти­пен­ди­је, да у на­ста­ви бу­де 50 од­сто прак­се јер ће та­ко по­ве­ћа­ти шан­су за бр­же за­по­сле­ње.

Ми­ле­ни­ја Си­мић-Ми­ла­ди­но­вић – Да­ли­бор­ка Му­чи­ба­бић

----------------------------------------------

По­сла има, а рад­ни­ка не?

Шко­ло­ва­ним за­на­тли­ја­ма из­гле­да да је ис­под ча­сти да се ба­ве по­слом у стру­ци. По­сло­дав­ци за­по­сле­ње тре­нут­но ну­де за 207 ауто­ме­ха­ни­ча­ра, 158 бра­ва­ра, 56 зи­да­ра – фа­са­де­ра, 41ауто­е­лек­три­ча­ра, 37 елек­тро­ин­ста­ла­те­ра, 26 ауто­ли­ма­ра, 15 ар­ми­ра­ча, 13ла­ки­ре­ра, де­сет мо­ле­ра – фар­ба­ра, шест ке­ра­ми­ча­ра, по два ка­ме­но­ре­сца и бе­то­нир­ца, јед­ног ста­кло­ре­сца – пре­ма по­да­ци­ма НСЗ-а. А исто­вре­ме­но на еви­ден­ци­ји ове слу­жбе нај­ви­ше је не­за­по­сле­них ауто­ме­ха­ни­ча­ра–14.634, за­тим 5.099 ме­ха­ни­ча­ра и ма­шин­бра­ва­ра, 2.852 ауто­ли­ма­ра, 1.085 мо­ле­ра и фар­ба­ра, 976 зи­да­ра – фа­са­де­ра, 651 ла­ки­рер, 63 по­до­по­ла­га­ча и 27 ка­ме­но­ре­за­ца.

------------------------------------------------

Ге­не­ра­ци­ја од 15 зи­да­ра

Гра­ђе­вин­ска шко­ла ну­ди 15 тро­го­ди­шњих обра­зов­них про­фи­ла и мо­же да при­ми 900 ре­дов­них и 250 ван­ред­них уче­ни­ка, а ка­па­ци­тет се по­пу­ни нај­ви­ше 80 од­сто. Ове го­ди­не из­не­дри­ла је 680 за­на­тли­ја. Од то­га са­мо 15 зи­да­ра – фа­са­де­ра и исто то­ли­ко те­са­ра, 11 ста­кло­ре­за­ца и де­вет ар­ми­ра­ча – бе­то­ни­ра­ца. Не­знат­но ви­ше ди­пло­ма у ге­не­ра­ци­ји до­би­ће 16 гра­ђе­вин­ских ла­бо­ра­на­та, 25 елек­тро­ин­ста­ла­те­ра и 30 хи­дро­гра­ђе­ви­на­ра. Зла­та вред­ним за­ни­ма­њи­ма под­у­чи­ла је 150 ке­ра­ми­ча­ра – те­ра­це­ра – пе­ћа­ра, 173 де­ко­ра­те­ра зид­них по­вр­ши­на – мо­ле­ра, 125 ру­ко­ва­ла­ца гра­ђе­вин­ском ме­ха­ни­за­ци­јом и 112 мон­те­ра су­ве град­ње. Не­ма под­млат­ка у сме­ро­ви­ма кро­во­по­кри­вач, по­до­по­ла­гач и ка­ме­но­ре­зац – кле­сар.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.