Шест и по секунди да потрошач каже „да”

Живимо у свету у коме доминирају медији и потрошачи су бомбардовани мноштвом порука. Зато реклама мора да погоди право у циљ, и то за само „шест и по секунди које им значе“. Толико је потребно да се потрошач освоји и из тог истог „чаробног броја“ је створен систем који у пракси примењује Draftfcb, реномирана светска рекламна мрежа у чијем саставу од јуче послује домаћа агенција Афирма.

Тим поводом је у Београд први пут дошао Ли Сандерсон, директор ланца Draftfcb за Европу и Блиски исток.

„Тражили смо магични број код којег човек застаје да размисли. Од њега смо направили стратегију како бисмо уз максималну креативност склонили све споредно, а усмерили пажњу на оно што људе стварно занима. Истраживање спроведено на четири континента показало је да је шест и по секунди просечно време које ће потрошач посветити једном бренду. То се односи и на телевизију и на часописе и на Интернет. Ако сурфујете, то је просечно време које ћете посветити једној страници пре него што одлучите да кренете даље“, објашњава директор мреже која за клијенте има више од сто компанија са престижне „Форченове“ листе, међу којима су Бајерсдорф, Крафт, Боинг, Џенерал моторс, Нестле...

Телевизија је и даље неприкосновени медиј у свету реклама, али и Интернет заузима све значајније место, уз неизбежни Фејсбук, Твитер и друге друштвене мреже које компанијама омогућују дијалог са потрошачима.

„Бренд се може створити једино преко телевизије, али да би се продао мора се прећи на друге канале. Већина компанија сада посматра Интернет као важно средство комуникације. Ми много радимо у области социјалних медија и помажемо клијентима да ту изграде стратегију. Веб адвертајзинг је иначе једносмерна улица, али са социјалним медијима почиње дијалог у коме бренд говори и бренд слуша. Ако сте иновативни у коришћењу технологије, резултати стварно могу да буду занимљиви“, истиче Сандерсон и наглашава да маркетиншкој заједници једини изазов остаје како да тај дигитални канал наплати.

Свеприсутност мобилних телефона, посебно оних паметних, такође је велика шанса за рекламну браншу, али ће, према мишљењу нашег саговорника, та врста комуникације бити успешна једино ако буде имала одређену вредност за корисника. Као сјајан пример он наводи Мајкрософт који је на једном рагби турниру као спонзор анимирао гледаоце да путем мобилних телефона комуницирају са великом електронском таблом тако што ће гласати за најбољег играча, најлепши гол и слично. Људи су„ паметним“ телефонима гласали и резултати су у реалном времену излазили на табли. (/slika2)

А да ли се у свету маркетинга води рачуна да се „терором реклама“ не изазове негативан ефекат?

„Ако људи имају осећај да су бомбардовани рекламама, онда неко није добро разумео њихова очекивања и потребе. У том случају мора да се мења цела стратегија комуникације да се потрошач не загуши порукама“, објашњава Сандерсон.

Чак и уз најбоље планирање и најбоље креативне тимове на свету кампање понекад промаше циљ, али се грешка брзо открива.

„Кампања за нови модел „јагуар-лендровера“ у којој сам учествовао имала је за циљну групу успешне пословне људе од тридесет и нешто година, а испоставило се да су тај модел куповали пензионери који су целог радног века сањали да имају такав ауто“, сећа се Сандерсон.

Ако говоримо о трендовима у адвертајзингу, тренутно је то интегрисаност. „Клијенти траже да преко више канала пренесу поруку – ТВ, штампа, Интернет, продавнице – а да потрошачи виде један препознатљиви бренд. Тада се сваки уложени долар двоструко врати“, закључује наш саговорник и истиче да је импресиониран партнерским тимом који је овде затекао, јер са много страсти раде свој посао.

Ј. Каваја