Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два дима за динар

Годинама се дизала прашина због тога што су шећеране продате за три евра, пожалио се недавно бизнисмен Миодраг Костић и додао да данас постоје многа предузећа у Србији чији би радници радо пристали да фирму продају и за динар, али нико неће да их купи. Вероватно би још морали и да доплате да би их неко преузео, напоменуо је тада Костић.

Економска реалност у земљи је, нажалост, таква да за динар можда може купити преузеће у неком неразвијеном месту, али реално и буквално – ништа више.

Одлуком Народне банке Србије из 2007. године о повлачењу из оптицаја кованог новца апоена од 50 пара, динар изгубио је своје „делове” и практично постао основна новчана јединица.

Међутим, како показује наша математика, за динар може да се купи тек толико меса колико да се заглави међу зубе: два грама пилећег филеа или грам кулена. Ни цео грам златиборске сланине. Да може јаје да се подели, трговац у самоуслузи би купцу који му да динар заузварт дао тек десетину јајета. Далеко тежи посао за продавца био би одреди двадесетчетвртину лимуна или да са прецизношћу одсече петину кришке хлеба.

Од основних животних намирница потрошачи би по тој цени могли да бирају између кашике брашна или сирћета, кашичице уља или шачице соли.

Пушачи би за исте паре једва могли да повуку два дима црвеног „малбора”, јер за динар може да се пазари тек осмина једне цигарете. Сладокусцима је на располагању задовољство које пружа четвртина коцкице „милка” чоколаде или десети део чоколадне бананице. Љубитељи газираног пића за динар би попили само гутљај „кока-коле”. Од средства за хигијену купац би могао у потрошачку корпу да наслаже чак 10 листића тоалет папира или једну папирну марамицу.

Са једним динаром у џепу у биоскопу би гледалац филма „Секс и град 2” остао непуна два минута, а релакс масажа за исте паре трајала би мало више од две секунде. На Београдској берзи за пазарење најјефтиније акције купцу би недостајало још 39 динара, на пример.

То што за основну новчану јединицу не може да се купи апсолутно ништа, према речима Петра Богосављевића, председника Покрета за заштиту потрошача, показује колико је драстично у Србији пала куповна моћ. Јер, и за много веће суме, купци из радња излазе празних шака.

– Криза стандарда је дубока, а држава је својим потезима многи томе допринела и још доприноси. Промет у малопродајама пада, просечна корпа у радњама све је мања, а новчаници све тањи. Нажалост, то је наша реалност.

(Сутра: За рубљу четвртина аспирина)

Аница Николић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.