Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Калинић понудио сарадњу Хрватској

Припадник земунског клана и један од осуђених за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића Сретко Калинић понудио је сарадњу хрватским властима, објавио је данас загребачки „Јутарњи лист”.

„Мене у Србији чека 30 година... Реците шта нудите и све ћу да вам испричам”, рекао је Калинић хрватским истражитељима.

„Јутарњи лист” наводи да је тужилаштво опрезно у проценама могуће сарадње с Калинићем, али и да је заинтересовано зато што је признао једно убиство у Хрватској.

Све указује да се то убиство односи на Цветка Симића, са којим су Калинић и Милош Симовић, који је у Београду осуђен на 40 година затвора због учешћа у убиству премијера Ђинђића, једно време боравили у Загребу.

Калинић је рекао да је спреман да сведочи о организацији убиства Ђинђића и да ода имена особа које су наручиле убиство Зорана Вукојевића Вука, заштићеног сведока на суђењу за то убиство.

Он је признао и учешће у убиству Вукојевића и Зорана Повића из 2006. године, оба повезана са суђењем атентаторима на Ђинђића.

Калинић је приликом прва два разговора с хрватским истражним органима признао да је починио 20 убиства у Србији, Холандији, Шпанији и Хрватској, истакавши да су сви које је убио то заслужили.

Калинић и Симовић су од атентата на Ђинђића, 2003. године, у бекству. Неко време су се крили у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Србији, Словенији, Холандији и Шпанији.

---------------------------------------------------------------------------------

Карамарко: Калинића и Симовића финансирао неко из Србије

Припаднике „земунског клана” Сретка Калинића и Милоша Симовића, који су се скривали у Хрватској, финансирао је неко из Србије, а паре им је доносила Симовићева супруга, изјавио је хрватски министар унутрашњих послова Томислав Карамарко за данашњи „Вечерњи лист”.

Не зна се тачно ко је тај финансијер, али хрватски министар сматра да ће српска полиција утврдити његов идентитет.

Гласине круже да би то могао бити Дарко Шарић, али Карамарко то није могао да потврди, навео је загребачки лист.

Хрватски министар је рекао да је повод обрачуна Калинића и Симовића љубомора, односно интимна веза Калинића са Симовићевом супругом за време њених посета Загребу, када им је доносила и новац из Србије.

До сада није утврђена „никаква значајна веза” Симовића и Калинића са убиством новинара Иве Пуканића, али контакти из њихових мобилних телефона врло су користан извор информација за полицију, истакао је Карамарко.

Међу корисним информацијама до којих је дошла хрватска полиција испитивањем Калинића има и оних везаних за убиство Цветка Симића, чије је тијело, без главе, пре неколико месеци пронађено раскомадано на Јаруну.

Поводом забринутости да случајеви попут обрачуна Калинића и Симовића могу угрозити безбедност Хрватске, Карамарко је рекао да је претерано сматрати да такви сукоби представлају претњу безбедности.

Он је указао да се они нису крили само у Хрватској, већ и осталим земљама региона, па и ЕУ, о чему сведоче и печати из њихових фалсификованих путних исправа.

Калинића и Симовића је било тешко лоцирати, објаснио је Карамарко, јер су у потпуности променили лични изглед, служили се лажним идентитетима и фалсификованим документима, а уз то су се често и селили.

Оно што је важно за Хрватску јесте да ли су и у којој мери имали помоћ и подршку хрватских криминалних кругова.

Карамарко је подсетио да су неке особе из Хрватске, бежећи од закона, уточиште пронашле баш у Србији, и то код припадника „земунског клана”.

С друге стране, познато је да српски криминалци често своје сукобе решавају изван граница Србије, било у земљама региона или чак и у неким земљама ЕУ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.