Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цену малине одређују небо и тржиште

Миломир Стојић у свом малињаку (снимак из прошле године) Фото С. Јовичић

Ариље – Спремају се ових дана малинари у ариљском крају за сезону бербе, која, како кажу, ове године, због минулих киша, овде мало касни и креће средином наредне седмице. Ариље је, као што се зна, срце српске малинарске производње, одавде сваке године у свет одлази око 15.000 тона овог воћа, што је као колона камиона пуних малине дуга 20 километара. И увек кад крене сезона све је овде у знаку „црвеног злата“. Многа домаћинства у овом крају, уз мноштво сезонаца берача с разних страна, првих дана лета сасвим су посвећена овом послу.

– Спремамо се, наравно, берба само што није. У мојим малињацима први род за сада лепо изгледа. Истина, дуг кишни период није погодовао малини, продужио јој је вегетацију, утицао и на квалитет и на квантитет. Ни ови топлотни удари нису добри за малињаке који су под великом влагом. Буде ли јул сушан, може доћи до драстичног смањења приноса. А ако нас време послужи, сезона би могла да буде добра, као прошлогодишња – размишља Миломир Стојић из Миросаљаца, светски рекордер у приносу малине по хектару.

У његовим изузетно уређеним малињацима у брдима тог ариљског села рађа 30 тона „виламета“ по хектару, више него игде, и 26 тона „микера“. Вредна породица Стојић малину производи на око четири и по хектара. Већ су радну снагу за бербу обезбедили, стотинак берача чека почетак да уђе у њихове малињаке. А код Стојића, као по неком неписаном правилу, редовно долазе и делегације из света да виде како изгледају најбољи малињаци, да чују искуства и науче понешто. Ових дана долазила је група Пољака, представници њихових организација, професори и други, па Миломиру Стојићу одали признање да заиста у овом послу нема премца.  

Што се тиче цене малине, то је увек најважније питање око кога се минулих година свашта догађало. Није лако наћи меру, задовољити и произвођаче и откупљиваче, понуда и тражња често о цени одлучују. Миломир Стојић за наш лист истиче да би, с обзиром на уложени труд произвођача, било апсурдно кад би се килограм првог квалитета у откупу плаћао мање од евро и по. Ипак, додаје он, видеће се током бербе колика ће цена бити, шта ће рећи тржиште.

За малинарску сезону, наравно, спремају се и откупљивачи. У Ариљу сви знају Миломира Зимоњића, власника фирме „Фруком“, који је прошле године откупио око 3.500 тона овог воћа, више од 2.000 малинара из ариљског и ужичког краја предаје му своју малину.

– Спремам сада капацитете да још више откупим, око 4.000 тона. У овом послу је најважније поверење. Сву откупљену малину исплаћујем најкасније два-три месеца после бербе, док има и оних хладњачара који произвођачима ни прошлогодишњу још нису исплатили – вели за „Политику“ Зимоњић.

На наше питање шта ће бити са откупном ценом он одговара да она зависи од временских прилика, квалитет воћа од кише, малињаци су фабрике под ведрим небом...

– Ценом нико не командује, па ни ја. Ако неко напише рецепт којим износом ће да буду задовољни и произвођачи и откупљивачи, то ћу први поштовати, али нема таквог рецепта. Колико буду други плаћали у Ариљу, Ивањици, Ужицу, свуда, плаћаћу и ја. Однос понуде и потражње цену регулише. Могу, ако је то мера, да платим и евро и по за килограм, али треба сви у Србији да плате толико. Видећемо како ће кренути, а ко од произвођача има у мене поверење, нека ми предаје малину, ко нема, нека иде код другог – каже власник „Фрукома“, који је, да подсетимо, на почетку минулог лета малину плаћао 130 динара за килограм („кад јој је био бољи квалитет“, напомиње), да би потом откупна цена пала и већим делом те сезоне малина је откупљивана по 100 динара. Толико је било и код других откупљивача у овом крају, на незадовољство малинара који су због тога и на улицама протестовали. Сада се, уочи ове бербе, чују неке приче да би управо ових невеликих 100 динара могла бити прва цена с којом ће пред произвођаче изаћи хладњачари. Ипак, наредна седмица, кад брање и откуп почну, треба то да потврди или да демантује. 

Бранко Пејовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.