Малинари чекају сунце и више цене

Ваљево – Због слабе одбране од града, великих штета, као и драстичног пада откупне цене са 130 на 70 динара, многи су очекивали да се минулог викенда на традиционалној манифестацији „Дан малине“ у Бранковини неће појавити нико од произвођача. Међутим, показало се још једном да малинари воле и поштују светковину која се организује у част воћке од које су многи саградили куће и ишколовали децу. И поред кише и страха од нових поплава, своје плодове на малинарској изложби приказало је двадесетак произвођача а све се то одигравало под кровом две гостинске кућице смештене у порти овдашње цркве које потичу из друге половине 20. века.

Произвођачи су и овом приликом поновили хроничне проблеме у малинарству, с тим што су посебну забринутост исказали на рачун неупамћено лоших временских прилика које су им већ узеле висок данак.

– Кишно време довело је до појаве трулежи код плодова због чега је и цена са почетних 130 пала на 70 динара за килограм. Ми смо у селу Дренајићу, мислим на себе и још десет задругара, бербу почели пре шест дана и надамо се да ће овај „потоп“ стати и да ће нас сунце поново огрејати. У наредних месец дана, колико ће берба још потрајати, очекујем да се цена поврати на 130, а највероватније и повећа на 150 динара за килограм – каже Светомир Старчевић, малинар и задругар из ваљевског села Дренајића.

Са њим се сложио и инжењер Јован Милинковић, из стручне службе ваљевског Завода за пољопривреду, али уз ограду да, ако се временски услови не стабилизују у наредна три дана, род малине, који је оценио као врло добар, лако може поновити стање из прошле године које је оцењено као изузетно лоше. Иначе, на подручју ваљевског краја под малињацима има преко 1.600 хектара са просечним приносом од пет тона по хектару.

Представници америчке агенције USAID и Министарства за пољопривреду, а под покровитељством Регионалне привредне коморе Ваљево, за малинаре су организовали промотивно предавање на тему производње и пласмана конзумне свеже малине. Саша Марушић, који је представио овај пројекат, објаснио је овдашњим малинарима да је извоз свежих плодова изузетно уносан посао са сталним трендом раста. При том је навео неколико података, као онај да тржиште Велике Британије за увоз свежих малина троши 750 милиона евра, односно да је у маркетима килограм овог свежег воћа у тој земљи око 9,5 евра.

Марушић је изнео и податак да највећи извозници свежих малина нису ни Пољска нити Чиле, већ Шпанија где само једна задруга која има 150 чланова годишње инкасира 75 милиона евра. Ови подаци, како смо приметили, нису фасцинирали ваљевске малинаре, јер и они добро знају да Србија свежих малина извози тек у симболичним количинама. Могло се чути од малинара да ће на неко наредно слично предавање довести унуке, а што се тиче садашњих произвођача, како примети Драган Јевтић из села Лопатња, хладњачари су их још одавно ставили на „дубоко“ замрзавање.

Ипак, са прекјучерашњег скупа у Бранковини малинари су још једном послали поруку држави да је крајње време да Влада Србије и ресорно министарство донесу уредбе које ће штитити индивидуалне произвођаче који се све теже баве производњом малине, пре свега због ниске откупне цене. Малинари замерају и то да држава води рачуна само о великим системима, док су мали произвођачи препуштени сами себи. Практично, ако се овако настави, поручили су, малињака и малина у ваљевском крају биће све мање.

Организатор „Дана малине“ јавно градско предузеће „Ваљево турист“, први пут од његовог организовања, није прогласило и наградило најуспешније произвођаче „црвеног злата“ са подручја Колубаре и брда.

Будо Нововић