Српска малина у Патагонији

Чачак – Аргентинка Љиљана Миловић допутовала је у Чачак с понудом овдашњем Институту за воћарство да ова научна кућа учествује у подизању малињака у Патагонији. Сарадња би обухватила стручну помоћ пошто је Србија водећа земља у свету по производњи овог воћа, док Аргентина, вели госпођа из Буенос Ајреса, „има малина колико за слатко”.

– Група од 12 инвеститора из наше провинције Мендоза купила је у Патагонији, у провинцији Цубут, између 1.500 и 2.000 хектара нове земље и одлучили су да крену са гајењем малина. За почетак, само на делу те површине, да би видели како ће посао да се развија – каже Љиљана Миловић за „Политику”.

Површина Аргентине је три милиона квадратних километара, а обрађује се тек 2,5 милиона хектара.

– Све остало стоји онако како је бог створио и слободне земље има у изобиљу, па инвеститори могу да бирају. Ову групу улагача предводи Давид Санчез, са фирмом „Дапак биопродуктос” из Мендозе. Они су добру земљу пронашли усред Патагоније. Крај се зове Валхаина, што на индијанском значи „Долина између два брда”. Има своју реку, а већ је направљен пројекат за производњу соларне енергије пошто електричне мреже, разуме се, тамо нема – вели наша саговорница.

Њено име и презиме наговештава како су Аргентинци дознали да постоји Чачак. Новембра прошле године у Буенос Ајресу састао се српско-аргентински економски форум и тада је наша страна назначена као светски произвођач малине.

– Амбасадор Србије у Буенос Ајресу Гордана Видовић замолила ме је да се посветим пројекту „Валхаина”, а даље појединости дао ми је министар за увоз и извоз провинције Цубут. Онда сам се о малинама распитала код мог брата Стевана, који је пре две године купио земљиште код Требиња и засновао воћњак, и он ми је испричао за Институт за воћарство.

Првобитни план био је да свих 12 инвеститора из Аргентине допутују у Чачак како би овде видели врхунске засаде малина, али су долазак морали да одложе јер су некима од њих искрсле друге обавезе.

– Зато смо се одлучили на обрнут ред корака, па се у Аргентину враћам с предлогом да код нас гостује мр Александар Лепосавић из Института за воћарство. Као један од водећих стручњака за малину у Србији, он ће у Аргентини одржати семинар свима заинтересованима, после чега ће се одредити редослед следећих потеза. Институт је, иначе, из Мендозе већ добио појединости о овом пројекту и питања за сарадњу – истиче Љиљана Миловић.

Ово је само један од нових пословних потеза динамичне земљакиње из Буенос Ајреса. Већ је уговорила да једна група наших исељеника допутује из Аргентине.

Иначе, сарадник и путовођа Аргентинке ових дана је Драган Ћетковић, власник предузећа „Стара Бока” из Београда, тренутни координатор Српско-аргентинског економског форума.

Љиљана Миловић изабрана је за делегата Латинске Америке у Скупштини српске дијаспоре која ће се, први пут, састати 3. јула у Београду. Као и свих 48 делегата са целе планете допутовала је о свом трошку, изнајмила стан у Београду и користи сваки дан да би уговорила неки посао или сусрет у постојбини својих праотаца.

– Рођена сам у Буенос Ајресу и ја сам Аргентинка, али ми је жао што немам и српско држављанство, оно би за мене било узвишен осећај. Поставићу питање нашег држављанства на Скупштини дијаспоре.

Њен отац Станко, Србин из залеђа Шибеника, емигрирао је 1948. године у Аргентину, док је мајка Нада Мицић пореклом из Тузле. Одлазећи са овог света, трговац кожом у Буенос Ајресу и његова жена оставили су сина Стевана, који данас живи између Чилеа и Требиња, и три ћерке настањене у аргентинској престоници. Љиљана је завршила дипломатију на Факултету политичких наука у Буенос Ајресу, али се скоро читавог радног века бави спољном трговином.

Удата је за енергетског стручњака Аргентинца Карлоса Деагу, који је по деди православац из Сирије, а по баби и мајци Италијан. Љиљана и Карлос имају три ћерке: Достану, Наду и Јелену.

Гвозден Оташевић