среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 03.07.2010. у 22:00

Вирус тероризма је одавно захватио БиХ

Не крију ко је идејни вођа: вахабити Фото Бета

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 3. јула – Да се надлежни органи у Босни и Херцеговини нису оглушили о упозорење професора сарајевског Факултета исламских наука др Решида Хафизовића – да су вехабије „фаланге људи жељних плена, крви и убијања“ и да је ширење вехабизма требало решити и „предупредити да Босном не потеку нове реке крви“ – напад терориста на Полицијску станицу у Бугојну не би се, вероватно, ни догодио.

Да су речи професора Хафизовића схваћене озбиљно, вехабизам и тероризам не би пустили корене у БиХ, нити би удару на Полицијску станицу у Бугојну, изведен 28. јуна, претходио низ напада исламистичких терориста, углавном изведених у средњој Босни. Хафизовић је у књизи „Муслимани у дијалогу са другима и са собом“ оценио да Саудијска Арабија – у којој је вехабизам државна религија – „живи политичко време са преломнице седамнаестог и осамнаестог столећа“.

Надлежни, очигледно, нису озбиљно схватили ни летак који је у новембру 1999. године растурала „Исламска терористичка организација: Сарајево – Хамас – Турбе“. У њему је писало да ће њени припадници „почети са рушењем Федерације БиХ и нападом на полицију и на оне отпаднике ислама који нам се супротставе“. Да је било обрнуто, федерални министар унутрашњих послова Мехмед Жилић не би 25. јуна 1999. године сарајевском „Ослобођењу“ рекао да су у Федерацији БиХ од 1. јануара 1996. до 24. јуна 1999. године регистрована 203 случаја тероризма.

Први озбиљнији терористички напад забележен је у хрватском делу Мостара, у ноћи између 17. и 18. новембра 1997. године. Тада су четворица муџахедина у близини Полицијске станице активирали 150 килограма противтенковских и противпешадијских мина, смештених у „голфу“. У овом нападу теже су повређене три, а лакше четрдесетак особа. Терористи су ухапшени а на суђењу су изјавили да им је циљ био да „продубе јаз између два народа – Хрвата и Бошњака“, односно „рушење Федерације БиХ“.

(/slika2)После тога уследило је неколико напада на Хрвате у којима је од подметнуте експлозивне направе 31. јула 1998. године у Травнику погинуо полицајац Анто Ваљан, а 9. фебруара 1999. године, такође у Травнику, у експлозији мине подметнуте под његов аутомобил повређен је полицајац Владо Стојак. У Сарајеву, 16. марта 1999. године, активиран је експлозив у службеном „голфу“ тадашњег заменика министра унутрашњих послова Федерације БиХ Јозе Леутара, који није преживео напад. Починиоци овог недела до данас нису пронађени.

Да је вирус тероризма озбиљно захватио потврђује и неколико других догађаја, а један од њих се догодио у октобру 2008. у Витезу, када је Сувад Ђиђић у хипермаркет ФИС поставио експлозивну направу која је усмртила радника обезбеђења Звонка Барбића, а шест лица повредила.

Полиција је, ипак, у неколико случајева била бржа од терориста. У новембру 2005. године ухапсила је групу Мирсада Бекташевића, познатијег као Максимус, која је припремала самоубилачки напад на америчку амбасаду у Сарајеву. Слободе је лишена и група Ријада Рустемпашића, којој се суди за припремање терористичких напада на објекте Владе Републике Српске, католичке цркве, јединице Еуфора и војнике оружаних снага БиХ који су упућени у Ирак.

Ипак, сви ови други догађаји, док се није догодио напад у Бугојну, нису били довољни да министар безбедности БиХ Садик Ахметовић озбиљно схвати опасност од тероризма у БиХ. Да јесте, он не би у јануру ове године сарајевском „Дневном авазу“ рекао да су тврдње о егзистирању терористичних организација у БиХ неутемељене и да им је „циљ урушавање међународног угледа БиХ“.

Боро Марић

-----------------------------------------------------------

Напад у Ријеци

Први самоубилачки терористички напад у бившој Југославији забележен је 20. октобра 1995. године у Ријеци, у Хрватској. На мети возача „фијата регате“, чије су исправе гласиле на Кувајћанина Џона Фавза, била је зграда Полицијске управе. У овом нападу пет особа је теже а 21 лакше повређена. Хрватске безбедносне службе су процениле да је овај напад био освета хрватској полицији због хапшења и предаје Америци Фуада Касима абу Тала’ата, једног од вођа терористичке организације Ал Гама ал Исламија.

Коментари0
86212
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља