Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Даниловић: Саслушати и Коштуницу

Хоће ли се открити политичка позадина убиства Ђинђића Фото Фонет

У истрази политичке позадине атентата на премијера Зорана Ђинђића требало би одмах саслушати Војислава Коштуницу, бившег премијера Србије, и Драгана Јочића, тадашњег министра полиције, сматра адвокат Рајко Даниловић, правни заступник породице Ђинђић.

„Треба истражити да ли су генерал Ацо Томић, бивши начелник Војне безбедности, и бивши шеф БИА Раде Булатовић писали извештаје обавештајне природе и слали их свом шефу Војиславу Коштуници. Потребно је видети по чијем налогу су они обављали контакте са Милорадом Улемеком и Душаном Спасојевићем, да ли о томе постоје писани трагови и где су архивирани”, каже адвокат Даниловић.

Наш саговорник сматра да је истраживање политичке позадине убиства премијера Зорана Ђинђића прекинуто још у току истраге. Евентуалну умешаност Војислава Шешеља, лидера радикала, тужилаштво није истраживало јер је, додаје Даниловић, сматрало да је то компликовано пошто је он у притвору хашког суда. Образложење тужилаштва да није постојало довољно елемената кривичног дела у поступцима против Томића и Булатовића, по оцени Даниловића, само је изговор, а прави разлог је – политички компромис.

„Двојица људи из најближег круга у то време будућег премијера Коштунице имали су контакте са атентаторима. Са тим у вези треба посматрати и изјаву Коштунице током побуне ЈСО, када су припадници „црвених беретки” са пуном опремом и у униформама блокирали аутопут, да и лекари штрајкују у белим мантилима. Контакте Томића и Булатовића је требало продубити, испитати. Треба проверити и под којим околностима се у МУП-у после предаје Улемека нашао Александар Тијанић. Имам утисак да се власт премишља да ли то да уради”, закључује адвокат Даниловић.

Заступници породице Ђинђић су и на суђењу пред Специјалним судом тражили сведочење Коштунице, Булатовића, Јочића и Тијанића, али и Владимира Божовића, тадашњег генералног инспектора полиције, Градимира Налића, саветника Коштунице, и Борислава Микелића, бившег функционера РСК, сматрајући да су припреме за атентат на Ђинђића почеле још у новембру 2001. године, после побуне ЈСО. Веће којем је председавала судија Ната Месаровић одбило је ове предлоге под образложењем да тужилаштво терети окривљене само за период од краја 2002. па до 2003. године.

Тајне контакте са „земунским кланом” током 2002. године имали су Раде Булатовић и Ацо Томић. Булатовић је, као и Томић, био оптужен за удруживање ради непријатељске делатности. Раде Булатовић био је присутан када је Милорад Улемек дошао у кабинет Аце Томића. То је и Томић потврдио на суђењу. Булатовић је у притвору био од априла до јула 2003. године, током акције „Сабља”. Због тога је касније добио одштету од државе. Тужилаштво је одустало од кривичног гоњења Булатовића, а он није саслушан као сведок на суђењу. 

Име Радета Булатовића помиње се и у вези са транскриптима прислушкиваних телефонских разговора Дејана Миленковића Багзија и његовог адвоката Биљане Кајганић, у време док је он био у затвору у Грчкој. Транскрипти никада нису прочитани на суду као доказ. Према писању листа „Време”, из транскрипата произлази да је Биљана Кајганић, позивајући се на договор са Јочићем и Булатовићем, обећавала Миленковићу повољнији статус уколико сведока сарадника Љубишу Буху оптужи за убиство Момира Гавриловића.

Ненад Милић, заменик бившег министра полиције Душана Михаиловића, каже да је 2003. године истраживана политичка позадина атентата на Ђинђића, али су Томић и Булатовић, као и Војислав Шешељ, били зид преко кога се није могло. Милић каже да су њихови контакти са „земунским кланом” били истраживани онолико детаљно колико је то тада било могуће.

„Ми смо открили да је тих контаката било, јер је и то била тајна. Мислим да је било довољно доказа да се Томићу и Булатовићу суди, али је процена тужилаштва била да се одустане од њиховог кривичног гоњења. Од Булатовића се одустало још 2003, а од Томића 2004. године, непосредно после конституисања нове владе. Уколико Милош Симовић може да пружи нове доказе о политичкој позадини убиства Ђинђића, односно подстрекавању на атентат, свакако му треба пружити прилику, али то треба радити врло опрезно у склопу озбиљне истраге”, каже Милић.

По оцени нашег саговорника, све информације које се појављују у медијима познате су од 2003. године. Најава специјалног тужиоца да ће преиспитати зашто је тужилаштво одустало од кривичног гоњења Томића и Шешеља јесте нова околност, али нових чињеница још нема, истиче Ненад Милић

Доротеа Чарнић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.