Откупна цена малине 170 динара

Малинари за разлику од осталих пољопривредних произвођача ове године, бар за сада, не протестују. То ни мало не чуди с обзиром на то да цена овог воћа свакодневно расте. У ариљском крају малинари су свој производ на почетку бербе продавали по 120 динара, затим по 140 динара, а јуче су откупљивачи малину плаћали и 170 динара по килограму. Могућ је, кажу, и даљи раст цене. Због кише род ће евидентно бити мањи, подбацио је свуда па сада хладњачари иду и на туђе терене и подижу цену.

Према проценама Републичког завода за статистику, очекивани род малина износи 84.160 тона што је за 3,2 одсто мање него прошле године.

У ариљском удружењу „Виламет” прогнозирају да би малина могла још да поскупи јер је, према њиховим речима, тражња велика.

– Упркос кишном времену квалитет је добар и сматрамо да је реална цена два евра по килограму. Мени је хладњача 2008. године исплатила 2,48 евра по килограму – каже Душко Ненадић, потпредседник овог Удружења.

Председник Удружења хладњача Слободан Жунић каже да је ове године цена већа него прошле и да ће се тек видети како ће се то одразити на укупне резултате. Жунић, иначе, има своје засаде малине коју бере комбајном. Његова рачуница показује да је произвођачка цена малине 0,6 евра по килограму. Индивидуалне произвођаче, због већих трошкова брања и зависно од тога колико су уложили, кошта око 0,8 евра по килограму.

Истраживање сајта ekonomija.org урађено на основу података Светске трговинске организације показује да је Србија светски лидер у извозу малина, али и да постиже бољу цену од својих конкурената. Прошле године с извозом вредним 148,3 милиона евра Србија је била највећи светски извозник малине и тиме је заузела 23,4 одсто укупног светског извоза. Друга је Пољска о чијој вредности извоза за прошлу годину нема тачних података. У 2008. години Пољска је зарадила 133 милиона евра (Србија тада 138 милиона евра) с уделом од 22,6 одсто у светском извозу. Чиле је на трећем месту с извозом од 102 милиона евра и уделом од 18,6 одсто.

Подаци показују да је редослед исти и у протеклих пет година с тим да Србија стагнира у свом тржишном учешћу, а да га је Пољска удвостручила с 11,6 одсто у 2005. години на 22,6 одсто у 2008. години. Просечна извозна цена српске малине износила је прошле године 2.007 евра по тони или око два евра по килограму. Толика је, иначе, била и просечна светска извозна цена малине.

У 2008. години извозна цена била је боља и износила је 2.253 евра по тони, а годину дана раније 1.592 евра по тони.

За извозну цену пољске малине за прошлу годину нема података, док су је у 2008. години продавали за 1.667 евра по тони. Чиле је, на пример, малину прошле године продавао по 1.980 евра по тони, а годину дана пре тога по 1.875 евра по тони.

Упоредни преглед светских цена показује да је извозна цена малине расла код свих произвођача у последњих пет година. У 2005. години просечна извозна цена српске малине је била 1.109 евра по тони, пољске 808 евра по тони, а чилеанске 1.327 евра по тони.(/slika2)

Четврти светски извозник малине је Белгија с лане зарађених 40 милиона евра и уделом од 7,8 одсто. Њихова извозна цена је већа од наше и износила је 2.272 евра по тони. Највише извозне цене, према овим подацима, у 2009. години су постигле САД које су на десетом месту по извозу малине у свету и то 2.454 евра по тони и Канада која је за ово воће лане добила 2.322 евра по тони.

Највећи купац српске малине је Немачка која ју је лане увезла у вредности 52 милиона евра, друга је Француска која је платила укупно 30 милиона евра и Белгија која је платила 15,7 милиона евра.

Подаци показују и да је просечна цена по којој су немачки увозници платили нашу малину била 2.004 евра по тони, а она коју су платили француски увозници 2.175 евра по тони. Белгијанци су је у просеку увозили по 2.248 евра по тони, а Аустријанци по 1.746 евра по тони. Холанђани су нашу малину у просеку плаћали свега по 1.687 евра по тони.

Ј. Рабреновић

-------------------------------------------

Поплаве угрозиле малињаке у Пољској

Саша Драгин, министар пољопривреде, каже да се у последње време бележи и нагли скок цена воћа.

„Код малина се бележи раст аконтне цене са 80 динара, колико је износила 2009. године, на садашњих око 150 до 160 динара”, каже министар. Он очекује даљи раст цене малине, јер је лошим временским приликама поготово погођен највећи произвођач – Пољска, што, како је рекао, „значи да ће потражња бити већа, а самим тим и цена”.