Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад студенти одбијају да одрасту

Милан живи с родитељима. Студира информационе технологије и каже да му је Интернет главни извор информисања. Његова девојка Драгана има индекс Економског факултета. Иако знају да је данас тешко пронаћи посао, надају се да ће за пет година бити запослени и да ће бити боље плаћени од својих родитеља. Обоје кажу да су спремни да у почетку раде и за мању плату. Наравно, уколико им се укаже прилика, отићи ће у иностранство, али о томе све мање размишљају, јер и „тамо преко” није више онако како је било. Кажу и да многи њихови пријатељи намерно „развлаче” студије, јер не знају шта ће после.

Ове две приче, део су најновијег истраживања урађеном међу 400 младих узраста од 18 до 27 година, коју је компанија „Виса” спровела у четири града Србије.

Према овом истраживању, 35,50 одсто младих у Србији верује да је тешко добити добар посао. Више од половине (54,75 одсто) њих је незапослено, само 11 процената има стални радни однос, а преосталих 34,25 одсто немају пуно радно време. Око 40 одсто младих размишља о раду у иностранству јер су бољи радни услови, плате и стандард. На питање како себе виде за пет година – 30 одсто испитаника је одговорило да ће и даље студирати или тражити посао, а петина очекује да ће радити и живети у иностранству. Утврђено је и да више од половине младих и даље живи са родитељима и да само три одсто њих мисли да друштво у Србији настоји да подржи и охрабри младе људе да постану независни.

Професор др Ана Пешикан, виши научни сарадник Института за психологију Филозофског факултета у Београду каже да економски моменат јесте битан, али да се не слаже с аргументом „продужавам студије јер не могу да пронађем посао”. Она сматра да се иза оваквог става заправо крије страх од суочавања са животом одрасле особе.

– Много је лакше бити у улози детета, него дипломирати и постати одрасла особа са свим обавезама које то носи. Многи то одбијају а да нису ни свесни и зато има случајева да неко фантастично брзо и успешно стигне до краја студија, а онда развлачи „100 година” – каже др Пешикан.

Наташа Сајловић, координатор Студентске уније Србије за наставу и науку каже да је логично да млади живе са мамом, татом, бабом и дедом у истој кући пошто живимо у патријархалном друштву.

– Родитељи често обесхрабрују младе да се одселе. Зато многи и одлазе на факултет у други град јер им је то прилика да се осамостале.. Такође је битан и економски моменат, јер ако не раде, не могу да плате свој стан, немају за кирију, па зато одлучују да остану у родитељској кући. Тачно је и да многи намерно пролонгирају студије у нади да ће се нешто променити, јер, ево, данас имате многе наше колеге које са дипломама раде у супермаркетима – каже Сајловић.

Она сматра да је присутан психолошки модел – „дечје собе”, у којем родитељи „презаштићују” децу.

– Они затрпају собу играчкама и реченицама по принципу „има времена, напраће се судова у животу или наплаћаће се рачуна” и тако дете заправо штите од живота. Колико имате само средњошколаца који не могу да пронађу музеј или не знају да користе градски превоз, да не говоримо о особи од 30 година која не зна да скува супу или да опере чарапе.... Не можете човека заштитити од живота, он мора да се челичи – каже професорка.(/slika2)

Она наравно додаје да јесте важан и економски фактор, јер ако у осамнаестој години не можете да пронађете посао и прехраните се на месец дана, логично је и остајање у родитељској кући. С друге стране, код нас, каже и не постоји понуда послова за младе као што је то на Западу, где је нормално да се ради током распуста.

– У једној богатој америчкој породици подразумева се да дете ради током лета, не зато што су му потребне паре, већ да би израдило однос према раду и новцу. Код нас је нормално да се за једну ноћ „профућка” неколико хиљада динара родитељског новца, јер то није њихов новац, нису га зарадили – указује на још једну страну приче наша саговорница.

Наташа Сајловић каже да су млади данас прилично обесхрабрени, забринути за будућност, а пољуљана им је вера и у одлазак у иностранство, јер ни ситуација у развијеним земљама није више онаква каква је била.

Сандра Гуцијан

--------------------------------------------------------

Углавном раде непријављени

Највећи проблем у запошљавању младих од 25 до 29 година у Србији је пронаћи први посао, а чак 38 одсто запослених, који раде без уговора, су млади од 20 до 29 година, наведено је у извештају „Запошљавање младих и миграције у Србији 2010”, који су јуче представили организација Грађанске иницијативе и Привредна комора Србије.

Млади чешће раде непријављени и у сивој економији, рекла је Александра Владисављевић консултант куће „XaoSolution” представљајући извештај, чији циљ је да пружи подршку институцијама у спровођењу политике и мера за повећање запослености омладине. Према њеној оцени, основна препрека у креирању политике за младе је што они у Србији нису виђени као ресурс, већ као проблем.

Фонет

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.