Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЗЛОЧИН И КАЗНА У СРБИЈИ

Појављују се нови сведоци из најмрачнијег времена наше историје. Изгледа да је Славка Ћурувију убио налог са највишег места, из владајуће собе тадашњег господара смрти. О животу се иначе говорило стидљиво, а ликвидације су биле омиљено средство за миран сан фамилије.

То је био крај двадесетог века, а којих хиљаду година раније, неки саветник Калигуле за питања вечног чувања власти, казао је лудом цезару ово: "Ти можеш побити све, а једнога никако нећеш стићи. То је твој наследник!"

Али, коме говорити! Онај који у својим шакама сабере превише власти, верује да нипошто неће понављати грешке својих узора. И да ће дуго опстати на месту са којега нико добровољно не одлази. Можда је Милошевићев режим са подједнаким страхом пуцао у могуће политичке такмаце, али и у оне који су спремни да слободно пишу и причају. Зато је инвентар жртава тако разнолик, па логику тог списка зна само онај ко је прецртавао имена.

Месец или два после убиства Зорана Ђинђића, јавио се министар полиције, Душан Михајловић. Изашао је са причом да зна ко је убио Ћурувију. Зна, али неће да каже, јер нема доказа. Позивали су га да рекне и спасе полицијску душу. Али, узаман, Душан је мудро заћутао, питајући јавно уреднике једног недељника: "Мислите ли ви да сам ја глуп?"

Нису му одговорили шта су мислили. Били су убеђени да министар није без мозга него, напротив, без срца. Српска јавност, навикнута на ескадроне и савршена улична смакнућа, стекла је увид у акцију СДБ, под називом "Ћуран". Тај стенографски исечак из смртоносне литературе службе која чува државу сведочи о последњим часовима Славка Ћурувије, на Васкрс ’99.

И сад се појављује сведок који говори о пореклу злочина. Преки суд у канцеларији господара. Неколико предлога о томе како сачувати отаџбину. Херој народа и његови неумољиви механизми власти и одмазде доносе одлуку о којој би размислио и један Аугусто Пиноче: смрт за новинара, јер се тај другачије није могао зауставити. Жив новинар не престаје да говори и пише.

Шта ради "служба" у тој ситуацији? Има ли она сопствени ум, или размишља господаревим страхом од другачијег мишљења. Бомбардовање је извесно, оно јесте злочин над недужним Србима, али је режиму очајнички потребно. Тако ће одијум према агресорима бити претворен у љубав према вођама. Осећања у заједничким патњама се не заборављају. Тај ужасни водвиљ није могућ без домаћих издајника, плаћеника и пријатеља бомбардера.

Зашто је изабран Ћурувија? Зато што је био превише гласан. Разарао је логику фамилије, јер је познавао њихову филозофију одмазде. Није се дао умилостивити пред упозорењима. Можда није до краја веровао претњама.

За његову смрт власт је могла да састави уверљиву верзију: Био је рат, сматрало се. Једна мртва глава више, можда се неће ни осетити, чак ни уочити. Ћурувија је инвестирао и у свој лист, и у свој живот. Можда је био дужан. Волео је жене, а и оне њега, свет је пун љубоморних, наоружаних будала. Био је аналитичар службе, па су "они дошли по своје".

Такве су се конструкције ипак показале слабоумним, са пуно рупа, смећа и талога. И са устајалим количинама страха, који се није дао тек тако развејати. Да јесте, вероватно би проговорио Душан Михајловић. Иначе је започео, али га је нешто врло убедљиво ућутало, па се он, са својим полицијским успоменама, збуњен и препаднут, коначно загубио у "Повленским маглама (и видицима)".

Да није расветљено убиство мученика Ивана Стамболића, да је масакр на Ибарској остао у галерији "патриотских подвига", можда би убиство Ћурувије било затрављено, као мрачан, нејасан случај из времена великог српског страдања. Ионако се овде стално преиспитују деведесете и трагични српски расцеп на "патриоте и издајнике!"

Тако је данас Србија пуна самозваних јунака и прозваних злочинаца, бегунаца од правде и осионих и богатих ратних добошара, упркос толиким поразима. А ипак, изгледа да је Милошевић умро невин пред Хагом. На његовој души и на његовој листи смрти можда су били Хрвати, Албанци и муслимани, али Срби сигурно јесу.

Да је осуђен за ратни злочин, то би ојачало његов лидерски трон. Овако, у улози злочинца над својима, он више не може да опстане као посмртни гуру. Они, који у српској политици, богати и моћни, још живе под његовом сликом, силно желе да зауставе истину о пореклу злочина.

Због тога је занемео Душан Михајловић. Зато Служба остаје мајдан мрачних тајни, непроменљиви бркати чувар своје прошлости. Странке, које су биле ослонац такве владајуће идиле изнова деле Србе на плаћенике, издајнике и љубитеље "окупатора".

А са таквима – зна се шта се ради.

Човек који је наредио убиство Ћурувије мртав је. Шеф његове полиције се убио. Шеф тајне полиције је у тамници, а још не може да наброји своје злочине "у име народа".

Новинар који је јавно осудио Ћурувију за велеиздају можда још пише. Он то као родољуб уме и мора, кад год је отаџбина у опасности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.