Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прилог реконструкцији Народног музеја

Поводом припрема за расписивање конкурса за идејно решење реконструкције Народног музеја и мишљења о томе да ли треба користити простор испод Трга Републике за проширење Mузеја, „Политика” је, током прошле недеље, објавила три чланка: „Улаз у музеј испод нивоа земље” Васе Перовића; „Активирање подземља Трга Републике може да траје и 10 година” Милана Ракочевића, и „Градња испод Трга Републике зависи и од политичких одлука” Владимира Николића. У жељи да допринесем што квалитетнијим урбанистичким условљеностима конкурсног програма, поменућу неке чињенице из мог вишедеценијског искуства о реконструкцији и уређењу централне зоне Београда...

Радикална реконструкција и уређење централне зоне у градовима Европе обављени су током изградње Метро-система, када су улице и тргови, после стогодишње аутомобилске узурпације, враћени грађанима изградњом пешачких зона и зелених површина. Београд је, током седамдесетих година прошлог века, пратио урбанистичку стратегију градова сличних по броју становника (Беч, Минхен, Праг, Будимпешта...). Скупштина града је (1967-1982) организовала и финансирала израду планске и пројектне документације Београда са Метро-системом. Урбанистички завод је урадио: Регулациони план Централне зоне (ЦЗ) (1977), „Сектор за Метро”: Пројекат „Метро Београд” – инжењерско-архитектонске пројекте Прве етапе Метро-система (1982) и пројекте Пешачке зоне подручја Кнез Михаилове, Студентског трга и Трга Републике.

На основу урбанистичких услова Регулационог плана ЦЗ и инжењерских услова метро-трасе, пројектовала је Метро станицу „Трг Републике”. С обзиром на задате коте перона и метод изградње „у широком ископу” (48 са 112 м) пројектована су три подземна нивоа. На 75 одсто површине прве и друге подземне етаже пројектовани су јавни садржаји, односно: северна трећина подземног простора – 3200 квадрата – повезано је са сутереном Народног музеја. Према томе, шта ће се градити испод Трга било је, тада, искључиво у надлежности и одговорности пројектаната а не градских челника и политичара.

Међутим, средином осамдесетих година, када су политичари-самоуправљачи одређивали где и шта ће се градити, уместо почетка изградње Метро-система, изграђен је „Трамвај за 21. век”!... Крајем деведесетих година, градоначелник Зоран Ђинђић реафирмисао је Пројекат „Метро Београд”; у „Сектору за метро” ажурирани су (1997-2000) пројекти Прве етапе Метро-система; унапређен је пројекат Метро-станице „Трг Републике”, са паркингом на другом подземном нивоу; урађени су пројекти денивелације Васине и дела Француске улице и пројекти поплочавањa Трга Републике, Васине и Коларчеве улице... После октобарских промена 2000, „стручњаци за саобраћај” Дирекције за грађевинско земљиште и главни архитекта Ђорђе Бобић наметнули су Београду модернизовани трамвај „ЛРТ” са трамвајском станицом испод Трга Републике... И, пре два месеца, изјава градоначелника Драгана Ђиласа: „Београд мора да гради независни метро-систем а не модернизовани трамвај који има предност на раскрсницама”.

То данас значи – да су поново актуелни ажурирани пројекти Метро-станице испод Трга Републике („студија” – донација француске владе – која се помиње, односи се на електромашинску опрему, метро-вагоне, њихов изглед, број, капацитет... а не на грађевинско-архитектонске пројекте) односно – да се, у наредне две до три године, паралелно са реконструкцијом Народног музеја, изграде јавни садржаји испод пешачког Трга Републике. Изградња је реална (вредност грађевинских радова мања је од једне петнаестине вредности Моста на Ади) јер би се обављала у оквиру уређења пешачке зоне Кнез Михаилове улице која је у току.

Аутор је руководилац пројекта „Метро Београд” (1973-1982. и 1997-2000)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.