Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

МСП: декларација о независности Косова не крши међународно право

Министар спољних послова Србије јуче у међународном суду правде

Већином од 10 према 4, Међународни суд правде констатовао је јуче да декларација којом су привремене институције са Косова 17. фебруара 2008. године прогласиле независност није противна међународном праву.

 Суд је, како је то саопштио председавајући јапански судија Хисаши Овада, констатовао да међународне правне норме немају „никакву одредбу којом се ограничавају декларације о независности”. Суд је такође нашао да Резолуција 1244 УН, на коју се Србија позивала бранећи своје право на Косово, не забрањује косовским Албанцима да прогласе независност. То мишљење суд је засновано на оцени да аутори декларације нису биле привремене институције самоуправе на Косову већ група које је себе дефинисала као „демократски изабране лидере народа Косова”. Аутори декларације и сама декларација, стога су, по мишљењу суда, деловали ван правног оквира УН установљеног Резолуцијом 1244.

Сврха Резолуције 1244, како је рекао Овада, јесте да се успостави привремена прелазна управа, без намере да се одлучује о коначном статусу Косова. Истовремено, декларација којом је косовски парламент прогласио независност, према мишљењу Суда правде, представља покушај да се коначно одреди статус Косова.

На почетку саопштавања саветодавног мишљења судија Овада нагласио је да се суд бавио „јасним и конкретним” питањем које му је стигло из Генералне скупштине УН – да ли је проглашење независности од стране привремених институција у складу са међународним правом, а да његов посао није био да расправља о праву на самоопредељење или „нужну сецесију” јер то излази ван оквира питања. Он је признао да питање које му је постављено има како правне тако и политичке аспекте, али је и поред противљења неких чланова судског већа већином гласова одлучио да је надлежан да се бави правним делом питања.

Образлажући судски став, Овада је рекао да проглашење независности Косова мора да се разматра у оквиру чињеничног стања које је водило ка усвајању декларације у косовском парламенту. Суд је почео да разматра ситуацију од марта 1998. године, рекао је Овада, и подсетио да је 10. јуна 1999. године Савет безбедности донео Резолуцију 1244, која је дозволила успостављање међународног војног присуства Кфора и административне мисије. Резолуција је, како је рекао, успоставила правни оквир, а Савет безбедности је добијао од Унмика периодичне извештаје о ситуацији на Косову.

У новембру 2005. године именован је специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари, који је са заинтересованим странама на терену отворио преговоре о статусу Косова. Савет безбедности је, како је рекао, одобрио именовање Ахтисарија и вођење преговора, уз основне принципе Контакт групе по којима до решења треба доћи кроз преговоре и уз активно учешће Савета безбедности. Ахтисари је, подсетио је Овада, 26. марта 2007. године поднео извештај Савету безбедности у којем је навео да после годину дана преговора и консултација „стране нису способне да дођу до споразума о статусу Косова”. У Ахтисаријевом извештају стајало је да је једино одрживо решење независност коју би међународна заједница надзирала. Од августа до децембра 2007. године Београд и Приштина преговарали су под покровитељством ЕУ, Русије и САД. Након што је у децембру 2007. године поново речено да стране нису способне да постигну договор, навео је Овада, 17. фебруара 2008. године донета је декларација о независности Косова. Србија је, како је нагласио Овада, реаговала тиме што је ову декларацију оценила као насилно и једнострано отцепљење, које нема правне последице нити у Србији, нити на међународној сцени.

Ј. Церовина

----------------------------------------------

Јеремић: МСП избегао да се изјасни о суштинском питању

ХАГ – Министар спољних послова Србије Вук Јеремић оценио је данас да је Међународни суд правде „избегао да се изјасни о суштинском питању” - о томе да ли су косовски Албанци имали право на „покушај сецесије од Србије”.

Највиши суд УН у свом саветодавном мишљењу закључио је да декларација о независности Косова није прекршила међународно право, резолуцију 1244 УН, ни уставни оквир који је њоме у покрајини установљен.

(/slika2)То мишљење Суд је засновао на закључку да међународно право у начелу не забрањује декларације о независности, а да аутори косовске декларације нису биле „привремене институције самоуправе”, те да су стога деловали ван оквира резолуције 1244.

„Међународни суд правде је данас одлучио да се само у техничком смислу изјасни о декларацији о независности косовских Албанаца и тиме је практично избегао да се изјасни о суштинском питању да ли су они имали право на покушај сецесије од Србије”, изјавио је Јеремић после заседања суда, испред хашке Палате мира.

Он је назначио да је следећи корак расправа о саветодавном мишљењу Суда пред Генералном скупштином УН, која је мишљење и затражила, и која ће у септембру „о овом проблему дати политички закључак”

„Ја сам уверен да ће при изјашњавању у Генералној скупштини УН бити потврђена исправност политике Србије. Политика Србије се не мења и то ће остати мирољубива политика која се заснива на принципима међународног права. Данас у судници нисмо чули да ли је неко имао право на отцепљење на унилатералан начин. Таква дебата је политичка и мораће да се води у Генералној скупштини”, подвукао је шеф српске дипломатије.

Јеремић је нагласио да Србија „никада неће признати једнострану проглашену независности Косова” и да „мора наставити с принципијелном политиком и мирном дипломатском и политичком борбом за очувања територијалног интегритета државе”.

На питање албанског новинара очекује ли нова признавања Косова као државе међу чланицама Европске уније, Јеремић је одговорио:

„То је суверено право свих земаља да одлуче како ће поступати. Не очекујем на основу овакве пресуде промену става најважнијих држава на међународној сцени... Остаје да се види шта ће се догодити”.

----------------------------------------------

Како су гласале судије

Хаг – Мишљење Међународног суда правде да декларација о независности Косова није кршење међународног права подржало је десет, од 14 судија тог суда, међу којима је и председник Хисаши Овада, из Јапана.

Овакву одлуку су подржали судија из Сијера Леонеа Абдул Корома, из Јордана Он Шокат Ал Касоне, из Сједињених Држава Томас Бургентал, из Немачке Бруно Сима, Француске Рони Абрахам, са Новог Зеланда Кенет Кит, из Сомалије Абдулкави Јусуф, из Велике Британије Кристофер Гринвуд и Мексика Бернардо Сепулве да Амор.

Против овакве одлуке суда били су судија из Словачке Петер Томка, из Марока Мухамед Бењуна, Русије Леонид Скотњиков и Бразила Антонио Аугусто Канкадо Триндаде.

Судија из Кине Ши Ђујонг није гласао.

-----------------------------------------------

Патријарх Иринеј: Једна од највећих битака у историји

Патријарх српски Иринеј позвао је јуче српски народ да остане сабран и јединствен и да допринесе слогом напорима државе у мирољубивој одбрани Космета.

„Морамо се изборити да се преговорима дође до најцелисходнијег решења за Косово и Метохију, које ће бити прихватљиво за Србе и Албанце, да би заједно живели у миру и благостању и имали безбедну будућност. Само са оваквим решењем, прогнани ће моћи да се врате на своја вековна огњишта и обнове спаљене светиње на Косову и Метохији”, рекао је патријарх у својој поруци упућеној грађанима Србије.

Он је оценио да је Србија јуче водила једну од највећих битака у својој историји, да сачува своју душу и одбрани „своју свету земљу Косово и Метохију”, као и да је то био дан за мирољубиво решење горућег питања и напор „да сачувамо оно што је вековима припадало српском народу”.

Ј. Ч.

-----------------------------------------------

Вестервеле: Београд и Приштина треба да се окрену ЕУ

БЕРЛИН – Немачки министар иностраних послова Гидо Вестервеле је поздравио одлуку Међународног суда правде о правној заснованости независности Косова и позвао власти у Београду и Приштини да се сада, у интересу својих земаља, окрену заједничкој будућности у Европској унији (ЕУ).

У Вестервелеовом саопштењу издатом у Берлину наводи се да „данашњи дан означава крај правног поступка” и да су сада „на реду политика и дијалог”.

„Будућност Србије и Косова је у Европској унији. Зато апелујем на политички одговорне у Београду и Приштини да сада поглед усмере ка ЕУ и да се у интересу становништва својих земаља конструктивно и прагматично окрену темама свакодневног суживота”, навео је Вестервеле у саопштењу.

Немачки шеф дипломатије је истакао и да данас објављено мишљење Суда „у складу са немачким виђењем да су независност Републике Косово и њен територијални интегритет неопозиве чињенице”.

----------------------------------------------

Расмусен: Одлука Суда не мења деловање Кфора на Косову

БРИСЕЛ – Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен саопштио је да изнесено „саветодавно мишљење” Међународног суда правде у Хагу нема никаквог утицаја на деловање и мандат Кфора на Косову.

Расмусен је, у кратком саопштењу, истакао да је „примио на знање” оцену Суда у Хагу и подвукао да ће „Кфор и даље спроводити свој мандат очувања безбедности и заштите на непристрасан начин широм Косова”.

Кфор ће то чинити, закључио је генерални секретар НАТО, „на корист свих заједница, како већине, тако и мањине” на Косову.

----------------------------------------------

Немачки медији:Одлука Суда важна за сепаратисте у свету

БЕРЛИН – Немачки медији у првим извештајима из Хага истичу да одлука о правној заснованости независности Косова додуше није обавезујућа, али да је од великог политичког значаја како за будућност Косова, тако и за сепаратистичке покрете широм света.

Дневник „Велт” наводи да би одлука могла да „има дејство на читав низ сепаратистичких покрета у свету” и подсећа на отцепљењу склоне руске регионе Јужну Осетију и Абхазију.

„Зидојче цајтунг” истиче да мишљење „није правно обавезујуће” и да „последњу реч има Генерална скупштина УН”, али да она „има велики политички значај за будућност некадашње српске покрајине”.

Према наводима овог дневника „сепаратистички покрети широм света надали су се одлуци каква је данас и донета”, иако су „стручњаци очекивали да ће судије избећи да донесу одлуку која ће подстаћи друге мањине да такође прогласе независност, због чега је мишљење суда изненађење”.

----------------------------------------------

САД поздравља одлуку Међународног суда правде о Косову

ВАШИНГТОН – Сједињене Државе поздравиле су мишљење Међународног суда правде (МСП) о Косову, према којем декларација о независности Косова није нарушила међународно право.

САД су позвале европске земље да буду јединствене и подрже одлуку Суда.

„Међународни суд правде чврсто истиче да је декларација независности Косова легална, што је пресуда коју ми подржавамо”, рекао је портпарол Стејт департмента Филип Кроули за агенцију Франс прес.

„Сада је време за Европу да буде јединствена и стане иза заједничке будућности”, рекао је Кроули.

----------------------------------------------

Пољски и чешки медији: Подстрек за нова признања

ПРАГ/ВАРШАВА – Чешки медији пренели су кратко став Међународног суда правде у Хагу да декларација о једнострано проглашеној независности Косова не крши међународно право оценивши да ће то покренути нови талас признавања Косова.

„Хаг је одлучио - Косово остаје самостално”, јавља информативни канал чешке јавне телевизије ЧТ24.

„Претпоставља се да ће након те пресуде самосталност Косова признати и друге земље које су до сада оклевале. Захваљујући одлуци суда приближава се тако пријем Косова у УН а одразиће се и на разговоре о пријему Србије у Европску унију”, јавила је чешка телевизија,

Пољски медији су уз вест из Хага упозорили да је то подстрек за сепаратисте у свету.

Приватни информативни ТВ канал ТВН24 констатује да данашња одлука може да подстакне многе земље које то нису учиниле да Косово признају, али и да ће многим сепаратистима на свету дати наде за будућност.

Пољски јавни радио такође наглашава да одлука Међународног суда правде иако необавезујућа постаје преседан за сепаратистичке регионе у целом свету.

Управо због страха да ће отцепљење Косова значити изузетно опасан преседан за Грузију и друге блиске пољске савезнике у бившем СССР, покојни председник Пољске Лех Качињски и његови опозициони конзервативци из странке Право и Правда критиковали су жестоко владу премијера Доналда Туска што је Пољска пожурила да међу првима Косово призна.

----------------------------------------------

Хисени очекује од Србије да Косово сматра сувереном државом

ХАГ – Косовски министар спољних послова Скендер Хисени рекао је данас да Приштина од Србије очекује да се према њему односи као према сувереној држави, пошто је Међународни суд правде изнео мишљење да декларација о независности Косова не представља кршење међународног права.

„Очекујем од Србије да нам се приближи, да са нама разговара о питањима од заједничког интереса, од заједничке важности, али такви разговори могу бити вођени само као разговори између суверених држава”, изјавио је косовски министар спољних послова Скендер Хисени после седнице у МСП.

----------------------------------------------

Председник Абхазије: Потврда права на независност Абхазије

МОСКВА – Одлука Међународног суда правде у Хагу је још једна потврда права на независност Абхазије и Јужне Осетије, изјавио је данас председник непризнате сепаратистичке републике Абхазије Сергеј Багапш.

„Одлука Међународног суда је још једном потврдила право на самоопредељење Абхазије и Јужне Осетије. А Јужна Осетија и Абхазија имају много више историјско-правних основа за независност него Косово”, изјавио је он.

По његовим речима, та одлука је показала „апсолутну исправност потеза Русије, која је прва признала независност Абхазије и Јужне Осетије”.

Он је изразио наду да ће та одлука дати импулс даљем признавању те две републике, које су објавиле независност од Грузије.

----------------------------------------------

Велико интересовање

Главна судница Међународног суда правде била је испуњена готово до последњег места.

Поред српске делегације на челу са министром иностраних послова Вуком Јеремићем и делегације из Приштине, међу заинтересованим слушаоцима у „великом холу” (главна судница) били су и представници свих пет сталних чланица Савета безбедности, као и Генералне скупштине Уједињених нација.

Према речима секретара суда Андреја Поскакукхина, ово је највеће интересовање које се памти у историји тог органа Уједињених нација.

Он је додао да је акредитовано је 96 новинара камермана и фотографа водећих светских медија, као и још 60 заинтересованих представника разних организација.

Процес од седам месеци

На одлуку се чекало дуже од седам месеци, од децембра прошле године, када је у Међународном суду правде одржана вишедневна расправа, у којој је мишљење о проглашењу независности Косова изнело 29 делегација.

Оцену да је проглашење независности Косова у супротности са међународним правом изнеле су Србија, Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела, Азербејџан и Белорусија.

Супротан став су, уз косовске представнике, имале Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Аустрија, Норвешка, Данска, Финска, Бугарска, Хрватска, Албанија, Јордан и Саудијска Арабија.

Представник Бурундија је оценио да ће Косово наставити да постоји као ентитет, без обзира на одлуку Међународног суда правде.

Косово је 17. фебруара 2008. године прогласило независност, коју је од тада признало 69 држава.

----------------------------------------------

Две и по године од једностраног проглашења независности

У преамбули Устава Србије пише да су Косово и Метохија саставни део Србије.

„Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав”, пише у највишем законодавном акту Србије.

До противуставне сецесије Албанаца дошло је осам година након што су НАТО снаге 1999. године, без дозволе СБ УН напале СРЈ, односно Србију да би потом на Косово и Метохију ушле међународне снаге (Кфор) и била заведена привремена Управа УН над покрајином (УНМИК).

Доласку међународних снага претходило је потписивање војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999 . године, чиме је означен крај НАТО бомбардовања. СБ УН је 11. октобра 2005. донео одлуку о преговорима власти у Београду и Приштини на основу Резолуције 1.244 којом је Косову и Метохији гарантована суштинска аутономија.

Директни преговори, уз посредовање специјалног изасланика Мартија Ахтисарија, почели су 20. фебруара 2006. године у Бечу, а потом је Ахтисари сачинио план и 7. фебруара 2007. предао га председнику Србије Борису Тадићу.

Декларација којом су Албанци једнострано прогласили независност Косова усвојена је 17. фебруара 2008. акламацијом у привременој скупштини којој нису присуствовали српски посланици, нити шеф Привремене управе УН и командант Кфора.

Дан касније, једнострану одлуку привремене скупштине о независности Косова, признало је осам земаља, а први је то учинио Авганистан, затим САД, Француска, Албанија, Турска, Велика Британија и Сенегал.

На захтев власти у Београду 8. октобра 2008. Генерална скупштина УН је покренула расправу пред МСП о томе да ли је једнострано прокламована сецесија у складу с међународним правом.

Скупштина Србије је одмах одржала хитну седницу на којој су посланици потврдили ранију одлуку Владе о поништавању противуставне сецесије, а шеф српске дипломатије Вук Јеремић је повукао амбасадоре из земаља које су признале независност КиМ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.