Експерти из дућана не виде крај рецесије

Звучи шашаво, али кад економисту питате да ли у свакодневном животу осећа да је Србија изашла из кризе, одговор најчешће зависи само од једне чињенице – да ли експерт залази или не залази у продавницу. Што чешће у руци, уместо дигитрона, држи потрошачку корпу, то му се више чини да је раскорак између реалног живота и статистике (која објављује крај рецесији) – већи. Трагајући за оним стручњацима који добро знају пут до супермаркета и дућана и назад, избор се углавном свео на жене. Или стручњаке који одговор на питање о субјективном потрошачком утиску започињу речима: „Моја жена каже…”.

Економиста Драгован Милићевић један је од ретких „научника” који, осим бројки из канцеларија, калкулише и онима с пијаце и радње.

– Ни као стручњак ни као потрошач не видим да је криза прошла. Ако су укупна задужења привреде на крају 2008. године била 35 милијарди евра, а крајем прошле године три пута већа, о каквом крају кризе ми причамо? Ако су просечне рате за кредите реално 30 одсто веће због курса, ако је животни стандард мањи, а број незапослених већи, нема говора о крају кризе – убеђен је Милићевић.

Скенирајући трговачке рафове закључио је да су производи из увоза поскупели, да кућни апарати и уређаји за домаћинство коштају знатно више него пре две године.

– Не памтим да је у Србији кило трешања коштало два евра, као што је то било овог лета. Упоредите цене на пијаци пре две године и сада. Све је скупље – каже наш саговорник.

„Политика” је направила пресек цена пре и после кризе, а подаци до којих смо дошли показују да су у време рецесије углавном повећане оне цене које су под контролом државе, као што су струја, комуналије, трошкови превоза. Рате за стамбене кредите, нарочито за зајмове у „швајцарцима” (али у у еврима), због курсних разлика отишле су нагоре, а за подстанарске кирије сада је потребно за трећину више динара него пре две године. Кад се све то узме у обзир онда је јасно да за храну, која је чак појефтинила, остаје много мање новца него пре кризе.

Владана Хамовић, помоћница директора у Институту за економику пољопривреде, каже да чак избегава да употребљава реч стандард јер преживљавање не може тако да се назове.

– Све више људи узима краткорочне кредите да би се прехранило, што је страшно. И пре кризе није било бајно, а сада нам је стандард драстично опао – каже наша саговорница.

Посећујући супермаркете приметила је да редова више нема, чак ни викендом, да је пре две године на акцијама била бела техника, а да се сада по рекламним каталозима углавном налази храна.

– Расте продаја јефтине, а опада продаја луксузне робе. Чула сам да се сада више продаје пиринач, што је сиротињска храна – каже Хамовићева, која се многих навика у куповини сада одрекла.

Како каже, више ништа не купује импулсивно, по систему „нека се нађе”. У корпу ставља само оно што јој је у том тренутку неопходно.

– Не може нико да нас убеди да за исту потрошачку корпу не дамо више новца него пре две године – каже Хамовићева.

Ранка Савић, председница Асоцијације самосталних и независних синдиката, разговор о животном стандарду почиње речима:

– Да ми нисте рекли да храна и неке основне животне намирнице нису поскупеле, не бих веровала. Не волим много да пратим статистику иако морам. Знате, наши подаци показују да у Србији има више од милион незапослених, док званична статистика каже да их има 700.000 – сумњичава је Савићева. – И ја имам утисак да је сада све скупље. За исту суму новца купим много мање. Раније сам имала обичај да пазарим скупље препарате из кућне хемије или козметике. Сада ми то не пада на памет.

Економиста Горан Николић недавно је радио истраживање о животном стандарду пре и после кризе. Његов утисак је да кад се погледају бројке није све баш тако црно као што причамо.

– Изненадио сам се кад сам видео да је храна појефтинила. Месо је на пример драстично јефтиније – указује Николић.

У радњу, каже, иде, али оно што се нађе у његовој потрошачкој корпи није скупље него пре две године.

Трговци признају да су се суочили с падом тражње, као и променом структуре куповине и потрошачке корпе.

– Потрошачи се најчешће одлучују за куповину основних животних намирница. Такође, потрошња производа нижег ценовног ранга у оквиру свих категорија прехране је повећана. Најпродаванији су производи из категорија лична хигијена, кућна хемија и храна. С друге стране, смањена је тражња за техничким уређајима, увозним жестоким алкохолним пићима, текстилом. Промена потрошачких навика се огледа и у томе што купци све више прате акцијска снижења и воде рачуна о производима која им се у оквиру њих нуде – објашњавају у једном трговинском ланцу.

A. Николић