Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хeј, хај баш нас брига…

(илустрација: [email protected])

Да ли сте покушавали да « do business » са неким у Србији? Да ли сте покушали да дођете до неке информације електронским путем од представника српске власти? Као нпр. на неком сајту српског министарства (под условом да је исти ажуриран и да функционише) нађете мејл контакт и пошаљете елетронску поруку, тражећи неку информацију…Наравно ви сте тражили и потврду да је иста испоручена, прочитана…И упркос потврдама да је ваше питање тамо неко ипак прочитао, одговора нема ни после десетак дана… Ни писма ни разгледнице…И ви чекате, чекате…

Невероватно да у време електронских комуникација, морате да исте проверавате ручно, тј. телефонским путем… Да зовете „извин’те јел’сте ви прочитали мој упит?“ Наравно увек са друге стране буде неко необавештен, нема појма о чему ви то…Ако пак решите да док губите време чекајући српског Годоа, проблем преусмерите на један виши ниво, тј. исту поруку проследите неком ко је надређени оном контакту коме сте првобитну поруку проследити… гле чуда…за дан, два, стиже одговор на питање постављено пре месец и више дана… Што би се рекло, сила бога не моли…Наравно одговор који сте добили није баш најучтивији, али то вам је врло разумљиво, јер је тај шеф кога сте ставили под „CC”, вероватно натрљао нос оном подређеном, који није одговорио…

Не знам ни сама колико ми се пута то десило…И стално покушавам да нађем одговор зашто, бре? Да ли су у питању интернет везе? Да ли је у питању ИТ незнање? Да ли је у питању неуважавање клијента ? Да ли је у питању толика преоптерећеност и «непостизавање» да се одговори на сваки упит ? Мислим да је ипак основни разлог неуважавање оног другог, у стилу нисам ја задужен, није мој проблем…

Кад мени неки Госн. Курта или Мадам Мурта поставе питање, није битно какво, да ли улази у мој ресор рада или не, настојаћу да му у најкраћем могућем времену одговорим… Ако ја нисам одговорна за дотичну област, упутићу их на оне који су задужени...Ако не знам ко је одговоран, признаћу да на жалост не могу да им помогнем …Ако ме се не тиче и немам појма кога се тиче, онда ћу тако и одговорити, тј . извинићу се што не могу да будем од помоћи… Али онај човек тамо, бице вероватно захвалан што је добио какав-такав одговор… Зашто Срби мисле да је ћутање злато? Није, пре свега то је знак непоштовања клијента, незнања, бахатости, ароганције итд…

Морам да признам да сам као неко рођен у бившој заједничкој држави тестирала и остале нам «братске» народе по питању реакције и ефикасности у електронској комуникацији…и сви су испит углавном положили…и Словенци, којима пишете на спрском и енглеском, није битно, одговориће вам… и Хрвати, чак и ако не користите искључиво њихове изразе, чак и ако се потпишете именом и презименом за које је јасно да је српско… Али ови „моји“ су, што би се рекло најтврђи орах… А пуна им уста Европе, још су и лидери у региону ?!?

Е сад ако и добијете одговор, може вам се врло лако десити да то буде у стилу „Касно Марко на Косово стиже“, или ће одговор бити ни по бабу ни по стричевима, односно „може да бидне, али не мора да значи“…Ако покушате да поставите допунско питање, извињавајући се наравно, вероватно ћете добити одговор у стилу, ко ти је крив што си глуп, па не разумеш шта је писац хтео да каже?!? Најчешће ће се направити Тоша.

Недавно тако ни после месец дана чекања нисам добила одговор на питање да ли представнику једне не-европске земље треба виза за пословни боравак у Србији. На сајту пише да не треба, али ко зна да ли је то баш меродавно...Једни кажу треба, други не треба, трећи можда треба, а можда не треба итд. И буквално три дана уочи његовог доласка (викенд плус један дан) стиже одговор да му ипак треба виза, јер се од 1.јула мења визни режим са дотичном земљом, а он би допутовао у Србију 30. јуна. Препоручено му је да визу извади хиљаду километара даље од свог града, где постоји наш конзулат. И да то уради у једном једином дану који му је преостао уочи пута. Баш вам хвала на таквој „сарадњи“.

Човек је ипак захваљујући доброј вољи МУП-а успео да дође у Србију, платио визу на улазу у износу од преко 11.800 динара, право у буџет Србије... Проценио је да му је то јефтиније него да му пропадне пут и карта од пар стотина евра...Е сад, да ли ће имати жељу да после ове епизоде, настави пословну сарадњу са Србијом, нисам баш сигурна...

Најгоре је када покушавате да добијете понуду из Србије за неку робу или услуге...Танталове муке…Добити понуду брзо, са јасно назначеном ценом за јасно дефинисану услугу….Немогућа мисија…На врло прецизне упите, углавном одговор нећете никада добити…Ако их не трзнете додатно телефоном, онда следи обично опипавање платежног стања клијента, у фазону - колико би могли да заценимо?

Контактирајући са онима из унутрашњости Србије, имала сам много благороднија искуства, са више постовања и разумевања за клијента. Бар су се људи потрудили, били скромнији, спремнији да вам изађу у сусрет, били много мање искључиви…За разлику од престонице за коју важе само камиони милиони и таблица множења, искључиво пута три…

Наравно поруке послате на матерњем језику наилазиле су на процентуално већи број одговора…Ако пишете на енглеском, а потпишете се именом или презименом које је «нашко», онда будите спремни да ако добијете одоговор, исти буде на српском, у фазону, ‘ајд’ боље је да причамо на српском, па одмах затим крену да вам «титују» (обраћају се са ТИ) ...

И за крај морам признати да нико није успео да ме „изради“ као «моји»… кроз погрешно дату информацију, уз гомилу објашњења и образложења, у фазону само да тетки однесем лек….Заиста морате отворити четворо очију...Чак и кад им кажете директно да су «проваљени», извињења никада нема... наставе да се све више и дубље уваљују у глупост, ударајући главом у зид, ваљда у нади да ће тај зид ипак на крају попустити...

Г.Т. Стразбур, Француска
 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.