Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Данас за доброту кажу да је глупост

Вратићемо се правим вредностима: Небојша Глоговац

Ниш – За глумца прве две вечери 45. фестивала глумачких остварења домаћег играног филма у Нишу, према гласовима публике, проглашен је Небојша Глоговац, за улоге у филмовима „Кењац” Антонија Нуића и „Жена са сломљеним носем” Срђана Кољевића. Поред ова два филма, у којима је остварио жанровски и карактерно различите главне улоге, нишка публика синоћ је уживала у Глоговчевој епизодној креацији личког полицајца у филму „Седамдесет и два дана” Данила Шербеџије.
– Боро из „Кењца” и Гаврило из „Жене са сломљеним носем” су слични јер су интровертни, у себи носе своје проблеме и не говоре о ономе што их тишти. Међутим, различито је порекло њихових проблема, различито се разрешавају њихове ситуације и судбине, а и последице су другачије. Једина спона ових ликова са ликом полицајца у филму „Седамдесет и два дана” јесте географска, сва тројица су слике различитости балканских душа – каже у интервјуу за „Политику” Небојша Глоговац, један од најнаграђиванијих глумаца на нишким „Филмским сусретима”. До сада је освојио два Гран прија „Наиса” за улоге у филмовима, „Клопка” и „Хадерсфилд” (2007), „Небеска удица” и „Рањена земља” (2000) и „Цара Константина” за улогу у драми „Убиство с предумишљајем” (1996)
Лик Гаврила који тумачите у „Жени са сломљеним носем” одише добротом. Колико та и таква доброта бива награђена?
Гаврило у филму излази као победник и његова доброта јесте награђена. Он добија љубав, жену која га воли, враћа се свету, комуникацији са људима, а највише себи, јер се проналази и добија нормалан живот, што је највећа награда.
Да ли је доброта, као једна од основних вредности људског духа, заборављена у модерном друштву?
Доброта је презрена, односно обезвређена. Све те узвишене и неопипљиве вредности људског духа – попут храбрости, поштења, верности, безусловног пријатељства и љубави – данас су исмејане и нису популарне. Важно је само колико сте људи преварили. Ако сте преварили много људи и притом зарадили, онда сте намазани и много сте паметни. Тиме добијате поене и нико вас неће презрети. Или, ако довољно дуго то радите, чак и они који су вас презрели у почетку, пристаће на то да сте успели. Данас су тезе замењене и у данашњем систему вредности доброта се граничи са глупошћу. То је погубно, и зато ћемо платити данак, а тада ћемо морати да се вратимо правим вредности јер су једино оне темељ људског постојања.
У филму „Кењац” тумачите лик Боре чији се основни проблем, и незадовољство, крије у томе што нема комуникацију са најближима, што је данас општи друштвени проблем?
Реч је о комуникацији и начину комуницирања, али и путевима доласка до људске душе, уз начин како ћемо некоме нешто саопштити и шта ће то да произведе у људима око нас. Некада су људи жртве робовања систему који их увлачи у нешто што они не би желели. Уколико то нису желели, онда је требало да кажу да то не желе, да се томе одупру, а не да пристану на лоше, из чега после нарасте велика мука.
У последње време, у филмовима „Кењац”, „Жена са сломљеним носем” и „Седамдесет и два дана” сарађивали сте са редитељима Антонијем Нуићем, Срђаном Кољевићем и Данилом Шербеџијом, који су генерацијски слични, али ауторски потпуно различити?
Сва тројица су различити, али су сви аутори. Они су и сценаристи и редитељи, и сва тројица су врло посвећени својим пројектима. Данилу је ово био први филм, а Срђану и Антонију други целовечерњи играни филм. Сва тројица су знала шта хоће од својих сценарија и филмова, и шта желе од глумаца. Код неких се то више види, код неких мање, али финални производи показују да су овладали материјом и да публика то препознаје.
Донедавно сте на Брионима сарађивали са Радетом Шербеџијом. Каква искуства носите из тог својеврсног уметничког кампа?
Бриони су диван амбијент, а Улисис театар који ради већ десет година има одличан концепт. Мали Брион, где смо играли представе, рајска је авантура, чиста егзотика, а та Тврђава Минор, која је после Гибралтара друга по величини изграђена аустроугарска поморска тврђава, нуди нестваран доживљај. Обрасла је смоквама, делује дерутно и запуштено, али функционише као театарски амбијент који је врло инспиративан. Мени је ово четврта сезона да радим са њима, сада сам играо у „Пијаној ноћи” и „Олуји”, а екипа која тамо ради предвођена Радетом Шербеџијом и његовом супругом Ленком, која режира представе, опчињена је тим простором, има све услове за рад, и онда даје оно најбоље из себе. Инспирација вуче јаку жељу, и резултати су добри.
Иван Аранђеловић
 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.