Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дванаест год’на у КП дому Зен’ца….

Читам новине и сазнајем да је у ваљевском Привредном суду одржано прво повереничко рочиште у вези са стечајем Ваљевске пиваре. Како стоје ствари? (1) Пивара дугује око две милијарде динара, нешто преко једне милијарде Пореској управи, што значи буџету републике. (2) Пивару је 2003. године за 20 милиона динара купио конзорцијум окупљен око „Атлас групе”. (3) Стечајни управник каже да је за месец дана пивара остварила профит од 7,9 милиона динара.
„Битно је да Ваљевска пивара данас остварује добит”, каже (према „Блицу”) стечајни управник Зоран Божић, мада завршни рачун за 2009. годину бележи губитак од 367 милиона динара. А судија Десанка Петровић, пре него што је донесен било какав план реорганизације предузећа у стечају, каже да пивара „здраво послује” и да би интерес државе требало да буде да не затвара такву фирму, која сваке године измирује 220 милиона динара обавеза према држави и запошљава преко 200 радника. Није за судију битно то што књиговодствена (обично прецењена) вредност имовине пиваре не покрива ни 50 одсто обавеза предузећа. На све то у пивари упозоравају „да тој фирми ни кривој ни дужној, пошто других проблема у пословању нема, прети затварање”.
Ни кривој, ни дужној?! Па, дужни сте две милијарде динара! Дужни сте буџету Србије, што значи пореским обвезницима. Због Ваљевске пиваре и осталих што имају доспели порески дуг сви ми порески обвезници плаћамо ПДВ по стопи од 18 одсто. Да тога нема, та стопа била би нижа, можда би била и 16 одсто. Према томе, Ваљевска пивара је „ни крива ни дужна” свима нама завукла руку у џеп и извукла како коме, али пропорционално нашем дохотку. Могу да разумем заступнике једне фирме у стечају, судију смо већ чули, а шта на то каже извршна власт, помоћник градоначелника, Радивоје Милутиновић? Прва опција: да се држави плати 250 милиона пореског дуга у следећих пет година. Друга опција: да држава конвертује своја потраживања у акције.
Што се првог решења тиче, Закон о пореском поступку и администрацији допушта, у случају реорганизације пореског обвезника, искључиво одлагање плаћања пореског дуга на пет година, а предложених 250 милиона значи отпис његове три четвртине. При томе се, занимљиво, уопште не води рачуна о оној другој милијарди коју Ваљевска пивара дугује. Што се другог решења тиче, оно је још горе – уместо пара у буџет, држава увећава свој „портфељ”. После државних болница, универзитета, железнице, стакларе, азотаре, добијамо и прву (српску) државну пивару.
Да ли спасавати пивару? Најбољи одговор су дали они који су је купили за 20 милиона динара, по тадашњем курсу негде око четврт милиона евра. Толико кошта мало већи стан у Београду. Платили су само толико будући да су јако добро знали колики су дугови предузећа и да ће они убрзо доспети за наплату.
Да ли због 250 радника? Можда се та радна места могу сачувати још који месец. Проблем је, међутим, што оваква запосленост није одржива. Није поента у томе да се плаћају само текуће обавезе, права слика финансијског здравља, па тиме и одрживости, добија се тек када се сервисира целокупан дуг. Што важи за предузећа, важи и за државе – питајте наше грчке пријатеље.
Уколико пивара оде у банкрот, продаће се њена имовина, можда као целина, продајом пиваре као правног лица, па ће да, неоптерећена дуговима и под другим именом, започне профитабилну и финансијски одрживу производњу. Можда ће да запосли, ако не свих 250, оно бар 150 радника, можда не свих оних који су остали без посла, али свакако незапослених. А та нова пивара ће плаћати све оне порезе која плаћа свако (добро) предузеће. Од продаје имовине ће се намирити и један део пореског дуга – није све изгубљено.
Шта је својим тумачењем постигао Привредни суд у Ваљеву? Није заштитио повериоце Ваљевске пиваре. Није заштитио пореске обвезнике, јер нам је рекао да није дошло време да добијемо назад наше паре којима кроз увећане пореске стопе финансирамо Ваљевску пивару и њој сличне. Није заштитио ни остале повериоце пиваре, а ни пивару саму, будући оваквој каква јесте нико неће да позајми новац. Није заштитио ни запослене, јер њихова радна места нису одржива. Па кога је онда заштитио? Ефективно само њене власнике, којима заштита није ни потребна – осигурали су се куповном ценом од само четврт милиона евра. Баш је заштићен јавни интерес.
Да не би било забуне, не мислим да је у питању било каква намера или завера. Да ли, да то покажем, треба да завршим наслов? Можда ипак треба, у част Џонију Кешу и „Забрањеном пушењу”: „... не разумјеш ти то друже суд’ја!”
Председник ЦЛДС-а и професор Правног факултета у Београду
 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.