понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Албанци „украли“ Мајку Терезу

Одата пошта Мајци Терези: Стотине часних сестара, монаха и добровољних хуманитарних радника присуствовало је јуче миси посвећеној 100. годишњици рођења Мајке Терезе, мисионарке која је за своја доброчинства добила Нобелову награду. Танјуг

Пре сто година, 26. августа 1910. рођена је у Скопљу Агнеса Гонџа Бојаџију – Мајка Тереза. Часна сестра, оснивач реда Мисионарке милосрђа (1950), добитница Нобелове награде за мир (1979) – умрла у Калкути 5. септембра 1997. године – још за живота постала је позната широм света као велики хуманитарац и заступник болесних, сиромашних и беспомоћних.
Сваки народ и држава желе, наравно, да подаре планети што више таквих имена и ликова каква је Мајка Тереза а неки су, у жељи да буду што значајнији, паметнији и већи, спремни и да „украду“ и присвоје туђе великане. Ова тема детаљно је обрађена у књизи „Мајка Тереза – младост у Скопљу”, угледног немачког научника и публицисте Волфа Ошлиса који важи за једног од најбољих немачких стручњака за Југоисточну Европу. У поменутој књизи је, наравно, реч о Мајци Терези а аутор, после детаљног и озбиљног истраживања, закључује да се и око њеног порекла плету разне, углавном измишљене приче на основу којих је и лансирана албанска пропагандна парола да је ова нобеловка заправо Албанка.
„Албанско порекло ове жене је чиста измишљотина. Не постоје ни један једини доказ или чињеница који би потврдили да је Мајка Тереза била Албанка“, да је имала било какве везе с Албанцима или да је проговорила барем неколико албанских речи“, закључује Волф Ошлис.
До оваквог закључка Ошлис је дошао после детаљног истраживања порекла родитеља Мајке Терезе чему је посвећен део књиге објављене прошле године. Отац Агнесе Бојаџију, Никола, био је припадник Аромуна – у Србији Цинцари, у Македонији Власи – романског народа који и данас живе раштркани у државама на Балкану. Постоје подаци да је прадеда Мајке Терезе, такође Никола, дошао у Скопље из Призрена у 19. веку. Највероватније после 1821. године када је Алипаша Јањински спалио Москопоље, незваничну престоницу Аромуна, данас на територије северне Грчке. Процењује се да се тада око 200.000 Цинцара иселило – од Македоније до Мађарске.
Мајка Агнесе Гонџе Бојаџију, Дрона, рођена Бернај (1882–1972), тврди Ошлис, такође потиче из једне аромунске породице с Косова. Осим Агнесе, Никола и Дрона Бојаџију имали су још једну ћерку – Агушу и сина Лазара. Убрзо после изненадне смрти главе породице, Николе, фамилија се распала. Мајка је са старијом ћерком Агушом и сином Лазаром отишла у Албанију а Агнеса је, преко Ирске, стригла у Индију где је и постала Мајка Тереза и добила индијско држављанство.
Управо ова епизода – боравак Дроне Бојаџију, с ћерком Агушом и сином Лазаром, у Албанији послужила је за све касније теорије и закључке како је и Агнеса (Мајка Тереза) албанског порекла.
Ово албанско својатање Мајке Терезе је новијег датума али је, захваљујући несолидним писцима биографије ове нобеловке, некритичким медијима и снажној политичкој пропаганди, прихваћено у појединим деловима света. Све у складу Гебелсове дефиниције да хиљаду пута поновљена лаж постаје истина.
Подсмевајући се албанском својатању Мајке Терезе немачки аутор Волф Ошлис пише, позивајући се на македонске изворе, да би се пре могло закључити да је ова нобеловка германског порекла. У средњем веку, наиме, најбољи рудари на просторима Балкана били су Саси (Саксонци) па се човек може запитати да ли  Агнеса Бојаџију заправо има саксонске корене што је „шармантан али недоказив закључак“, пише Ошлис.
О односу Албаније према Мајци Терези говори и податак да је у време стаљинистичког режима њој био забрањен улазак у земљу. Није јој било дозвољено да посети мајку и сестру. То, међутим, не смета данашњим властима да славе ову „албанску светицу“, њено име носе булевари, аеродроми...
Мајка Тереза није усамљен случај у албанском „преузимању“ познатих историјских личности. На овај детаљ указује и Волф Ошлис наводећи серију имена коју предводи „Албанац“ Скендербег – „заправо јужнословенски племић“ (Ђорђе Кастриот).
Позивајући се на књигу о Мајци Терези енглеског социолога албанског порекла Гезима Алпина Ошлис наводи како постоје албански извори који „препознају“ Албанце у разним личностима. На том списку су шесторица папа, 17 турских султана, 43 везира. Постоје и теорије да су албанског порекла и Хомер, Александар Велики, Наполеон, Ататурк, Мусолини. Најсмешнија је, ипак, прича по којој је Албанац и Фидел Кастро за кога се каже да је рођен као Фадиљ Краснићи.
Разлоге за лансирање оваквих небулозних теорија, Волф Ошлис види пре свега у покушају да се и својатањем разних историјских личности докаже теза Албанске академије наука да су Албанци „најстарији народ на Балкану“ или позив терористичке ОВК за „ослобођење свих територија на којима живе Албанци“.
Ови покушаји имају и политичку позадину – идеју о стварању Велике Албаније.
„Како је концепт о Великој Албанији недовољно атрактиван за разне групе у албанској дијаспори пре извесног времене је преименован у „природну Албанију“, пише Ошлис. То значи да се разни природни феномени на које човек нема утицај, попут кишне олује или снежне вејавице користе као пример како и природа уједињује све албанске територије.

Жарко Ракић 

Коментари0
4c8a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља