Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Љубав на последњи поглед

Себи под кожу: Игор Мандић

Највећим успехом многих некадашњих и данашњих писаца из ових крајева Балкана сматра се управо то што је о њима писао хрватски књижевни и музички критичар, новинар и писац Игор Мандић, драг гост Београда, чију је последњу књигу „У задњи час“ код нас објавило српско представништво хрватске издавачке куће „Профил књига“. У Хрватској је Мандић често „ступидно опањкаван“ како се продао Београду, тако што је „за масне паре оцрњивао Крлежу“, а затим и због тога што је 1996. године „демонстративно прешао границу“ како би у Београду био чашћаван клековачом и шкембићима.

О свему томе без устезања Игор Мандић проговара у поменутој својој књизи, аутобиографском ријалити шоу програму (и наставку претходног дела „Себи под кожу“), у којој напокон открива шта је то што га је одувек истински привлачило у Србији. Према Мандићевом мудром признању биле су то – Српкиње, које су га увек радо виђале у свом друштву. Овакво „природно“ образложење, које шеретски удара на све „политикантске калкулације и патриотске ламентације“, није тако често на западном Балкану, на коме се још осећају болне последице цепкања култура и људских вредности и где својатање Његоша, Андрића, Селимовића или Пекића, нажалост, превазилази оквире дневних новина и задире у осетљиво питање дубоко уздрманих националних идентитета.

У Србији се често чује и мишљење Сплићанина Бориса Дежуловића, аутора јасног антиратног опредељења, који је недавно подједнако осудио скандалозну пресуду загребачког Општинског судакојом је угледни хрватски интелектуалац Предраг Матвејевић осуђен због увреде Туђмановог и Бобановог писара Миле Пешорде, као и напад у Београду на Теофила Панчића. Такође, долазак Дубравке Угрешић, хрватске ауторке која од 1993. године живи у Амстердаму, увек је запажен код нас, нарочито због њене критичности у односу на питања идентитета, национализма, митова.

Дакле, српска средина јесте отворена за књижевнике и мишљења из окружења, а у прилог томе говоре и објављивања тренутно најпопуларнијих аутора из Хрватске и БИХ, као и њихова гостовања у Београду. Издавачка кућа „Ренде“ (ту је и српско представништво хрватског ВБЗ) даје најсликовити преглед савремене хрватске и босанскохерцеговачке књижевне сцене, а дела аутора Миљенка Јерговића, Ведране Рудан, Рената Баретића, Мелине Камерић, Анте Томића, Мухарема Баздуља, Емира Имамовића Пиркета, Слађане Буковац, Ламије Бегагић и других не „преводи“, већ их преноси у изворном облику језичке разноликости некада једног српскохрватског књижевног језика.

Романи Миљенка Јерговића одсликавају и ужасне доказе о томе да су жртве садашње „југосфере“ највише молиле своје џелате, управо зато што су живеле уз њих и добро их познавале. У „Рендету“ читамо, између осталих, и Јерговићеве романе „Мама Леоне“, „BuickRivera“, „Двори од ораха“, „Рута Таненбаум“, нови „Роман о Корини“.

Књиге Ведране Рудан „Ухо, грло, нож“, „Ја, невјерница“, „Црнци у Фиренци“, „Љубав на последњи поглед“ бестселери су широм Хрватске и Србије. Да ли сочне псовке или још сочнија критика транзиције, мушког шовинизма, женске глупости оличене у жељи за идилом, моћи, власти, цркве, државе, лажног морала, чине ове књиге, на неки начин, катарзичним за наше људе? Ипак, проговарајући о разликама и сличностима међу људима из југосфере, Ведрана Рудан поставља и универзална питања о томе како најзад бити слободан. Међутим, ниједна српска издавачка кућа није отворила своје представништво у Хрватској, па ни у БиХ, Словенији или Македонији, а издања или гостовања српских писаца, појединачно или на сајмовима књига у окружењу, врло су спорадична.

Марина Вулићевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.