Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од бање остала само чесма

Неискоришћена издашност природе: извор „жуте воде” у Змајеву Фото П. Копривица

Врбас – Деценијама је познато вишеструко лековито својство изворишта термалне сумпорне воде у Змајеву, али се та издашност природе ни изблиза не користи у правој мери и сведена је само на једну чесму у центру овог села недалеко од Врбаса. А још пре Другог светског рата овде је постојало бањско лечилиште с организованом медицинском службом, уређеним купатилима и пансионима за боравак гостију.

За лековита својства овог термалног изворишта одавно се прочуло и ван граница наше земље, па су тако за изградњу бање у овом месту крајем осамдесетих година били заинтересовани Немци, Финци и Холанђани. Речено је тада да је то „течно злато“ које отиче „у неповрат“ у оближњу речицу Јегричку. Нажалост, све је остало само на добрим жељама потенцијалних инвеститора, будући да тадашње ни локалне ни покрајинске власти нису имале довољно слуха за такав подухват. Истина, овдашња сумпорна „жута“ вода још се званично не третира као лек, али су у том смислу ипак учињени неки кораци. Према свим досадашњим анализама установљена су њена благотворна својства, за стомачна и гинеколошка обољења, као и за разне облике реуматизма и неуралгије.

Отуда је и у плановима развоја Змајева идеја да се искористи ово непресушно извориште термалне сумпорне воде, па је пре десетак година архитекта Александар – Саша Миљковић, рођен у овом месту, уз помоћ тима стручњака са Архитектонског факултета у Београду, израдио и пројекат за изградњу бањско-климатског лечилишта. Поред изворишта термалне жуте воде, окосницу тог комплекса чинио би хотел са великим рекреативним и бањским простором, који би обухватао два затворена базена и разне садржаје прилагођене рехабилитацији и лечењу, са кадама и лекарским ординацијама, салама за рекреацију и физикалну терапију.

Предвиђена је, поред осталог, и изградња два отворена велика базена на месту где су некада и постојали, истина много мањих димензија. Зграда Месне заједнице, изграђена 1905. године, искористила би се, по овој замисли, као централни део бањског лечилишта. Ту би се изградила конгресна дворана, а иза ње ресторан на обали Јегричке, поред које би било уређено шеталиште. Подизање овог комплекса остваривало би се у четири фазе урбанистичког развоја, које би једноставно током времена једна другу финансирале. Али, за сада, све остаје само на лепим жељама, док се – како каже Јанко Кресоја, секретар Месне заједнице – не појави инвеститор „који ће увидети да би улагање у овај пројекат био изузетно профитабилан пословни потез“.

П. Копривица

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.