Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бескућници први пут у попису

Дремеж на клупама у парку код СКЦ-а у центру Београда Фото Танјуг

Први пут од када се обавља попис становништва у Србији сазнаћемо колико заиста има бескућника у нашој земљи. Према језику статистике, пописаће се „примарни бескућници”, особе које немају никакав смештај и само повремено користе свратишта, склоништа или прихватилишта за децу и одрасле.

Откриће се, такође, колико су наши грађани компјутерски писмени и колико рачунара поседујемо. У упитницима ће се налазити и питања о особама које због неког ограничења или оштећења имају проблема у обављању свакодневних активности код куће, у школи или на послу (особе са инвалидитетом). У односу на претходни попис становништва, спроведен 2002. године, прошириће се и блок питања о међународним миграцијама. За лица која су икада живела у иностранству прикупиће се и подаци о главном разлогу досељења или повратка у Србију (породични разлози, школовање, реадмисија).

Такође, први пут ће се пописати ванбрачне заједнице.
Армија од 50.000 добровољаца Републичког завода за статистику, с подршком од 10.000 сарадника, 1. априла следеће године ући ће у сваку кућу у земљи, како би, после две недеље (15. април) Србија била избројана. Али, колико год се попис становништва чинио далеким, највећа статистичка операција увелико се припрема и Републички завод за статистику већ је спровео пробни попис, региструјући 10.500 грађана и око четири хиљаде стамбених јединица и домаћинстава на узорку од 50 пописних кругова.

Сазнаћемо, такође, колико нас заиста има, али, према речима начелнице Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику Снежане Лакчевић, ту нема неког нарочитог разлога за оптимизам. Пре осам година Србија је без Косова и Метохије имала 7.498.001 становника.

– Сваке године Србија је мања за око 30.000 грађана. Војводина је у тај негативни тренд ушла још 1989. године, а централна Србија 1992. године – каже Лакчевићева.

– Попис 2011. године ће бити осми спроведен после Другог светског рата. Спровођење пописа на нашем тлу има врло дугу традицију, која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије извршен први попис у савременом смислу те речи. Од тог „пописа људства” у Кнежевини Србији па до Првог светског рата пописи су, у просеку, спровођени скоро на сваких пет година, што сведочи о врло динамичном историјском раздобљу, које је наметало потребу за честим снимањем промена територијалног распореда и састава становништва, као и економских добара, а нарочито у ослобођеним крајевима. Стога, подаци тих раних пописа и данас имају изузетан историографски значај – каже наша саговорница.

(/slika2)

У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва, 1921. и 1931. године, а попис планиран за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Након рата, због хитне потребе да се у што краћем року прикупе подаци о штетама насталим услед ратних разарања, како би подношење југословенских захтева међународним форумима за накнаду ратне штете почивало на објективној статистичкој документацији, 1948. године извршен је „скраћени” попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почев од пописа 1961. године, поново се, сходно препорукама УН, успоставља међуратна десетогодишња периодика спровођења пописа становништва, тако да су у том распону извршени пописи 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Лакчевићева подсећа да је, поштујући међународне препоруке о периодици спровођења пописа, планирано да се први попис у 21. веку спроведе априла 2001. године.

– Међутим, најпре су државни органи Црне Горе а касније и Србије донели одлуку да се спровођење пописа одложи за годину дана. Непосредно уочи договореног термина одржавања пописа, у марту 2002. године, Црна Гора поново одлаже његово спровођење, док се у Србији доноси одлука да се попис ипак спроведе, али само на територији централне Србије и Војводине.
Коначни резултати пописа становништва објавиће се тек након завршеног уноса и обраде података, током 2012. и 2013. године.

Александар Апостоловски
-----------------------------------------------------------

Ко ће пописати жртве ратова

На наше питање зашто се коначно не обави попис жртава ратова деведесетих година прошлог века на простору бивше Југославије, као и погинулих војника у тим сукобима, Снежана Лакчевић каже да се приликом спровођења пописа поштују међународни стандарди.
– Попис становништва је само слика државе у једном тренутку. Свакако да попис жртава треба учинити, али попис становништва није добар метод за тако осетљиву и сложену акцију – прецизира наша саговорница.

-----------------------------------------------------------

По становнику – 5,9 долара

Законом о попису становништва за спровођење сви пописни послови од почетка 2010. до 2013. године коштаће грађане Србије 2,7 милијарди динара, док је за спровођење пописа пољопривреде законом утврђено око 1,5 милијарди динара.

Према анализи УН из октобра 2009. године, када се посматрају земље које спроводе попис на традиционалан начин, Србија спада међу земље с најнижом ценом пописа по становнику и износи 5,9 долара. За спровођење пописа у Хрватској издваја се 6,8, у БиХ 7,5, а у Македонији 7,2 долара по становнику. Шампиони су Американци са 48,9 долара.
-----------------------------------------------------------

Попис на Косову и Метохији – где год је могуће

Попис становништва на Косову и Метохији пре осам година није спроведен због присуства међународних снага. Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године (члан 16), „Министарство за Косово и Метохију, у сарадњи с Републичким заводом за статистику, организује и спроводи попис на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, преко пописних комисија које формира за потребе пописа. Министар надлежан за Косово и Метохију посебним упутством ближе уређује спровођење пописа на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.”

Имајући у виду чињеницу да на већини територије Космета није могуће спровести попис, питали смо у Министарству за КиМ да ли ће он бити организован у српским општинама и енклавама. Из министарства је одговорено да ће бити поштован Закон о попису становништва, као и да ће се у сарадњи са РСЗ организовати и спровести попис на територији Косова и Метохије, где год је то могуће.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.