Изједначени ДС и СНС

Чак половина бирача у Србији у овом тренутку зна за кога би гласала. Ово је податак из најновијег Цесидовог истраживања, а Ђорђе Вуковић објашњава да из искуства зна да је ван изборног периода опредељено од 35 до 40 одсто бирача, а пред саме изборе око 60 одсто. „Ако у Србији има 5,5 милиона бирача, онда се може рећи да је 2.750.000 рекло свој избор. Објашњење за ово могла би бити Резолуција о Косову и Метохији која је загрејала политичку сцену”, каже Вуковић.

У овом истраживању урађеном од 3. до 10. септембра на узорку од 1.800 испитаника, изједначене су две велике странке, па тако ДС и СНС имају по 29 одсто бирачког поверења. Ако се демократама додају коалициони партнери СПО, ЛСДВ и СДП, онда је тај проценат 33 одсто. Напредњаци у збиру са Новом Србијом имају 32 одсто бирачког поверења. Вуковић каже да је коалиција ЗЕС на изборима освојила 38 одсто, а да свако истраживање има своја одступања од један одсто плус минус. Каже и да је у класичном истраживању тешко „ухватити” регионе, као и да је у једном истраживању јачи ДС, а у другом СНС у зависности од догађаја.

Социјалистичка партија Србије и Јединствена Србија освојили би десет одсто гласова бирача да су избори, Демократска странка Србије седам одсто, Српска радикална странка шест, а Либерално-демократска партија пет одсто. Вуковић подсећа да је СПС после избора био нешто ниже од ДСС-а, у једном периоду били су у равни са њима а онда су порасли. „Када је у питању СРС тешко је рећи колико људи препознаје политичке промене. Неки људи кажи гласаћу за радикале, за Тому. Људи се идентификују са лидерима, односно са оним што они представљају. ЛДП је и до сада имао овај проценат и за разлику од радикала они немају пад. Мањине су добиле четири одсто, колико добијају на изборима а то је од 10 до 12 мандата. Г 17 плус има три одсто, раније су имали и мање, и треба рећи да људи још не препознају Унију региона”, каже Вуковић.

Он додаје да све ово треба прихватити са доста резерве, јер то може много да се мења до избора. „Коалиција ЗЕС-а је на изборима 2008. године успела да извуче све капацитете. Тада је изашло 400.000 мање бирача него на председничким изборима, и то су били неодлучни радикали, апстиненти. Међутим, људи се све више навикавају да гласају за једну странку, гласају чак и породично као на западу”, каже Вуковић.(/slika2)

Коментаришући „добар резултат” Ђорђе Милићевић портпарол СПС-а каже да је Коалиција СПС–ПУПС–ЈС једина политичка опција која има континуирани раст рејтинга. „Не желимо да се много осврћемо на истраживања, јер најбоље говоре резултати на 20-25 ванредних локалних избора. Најмеродавнији су избори и суд грађана, а они показују континуирани раст рејтинга наше коалиције”, додаје Милићевић.

Иван Андрић, члан Председништва ЛСДП- а, каже да нема сумње да су се десиле огромне политичке промене у оријентацији српског бирача. „ЛДП је данас трећа странка по снази и имамо између седам и осам одсто гласова. У то више нико не сумња, јер се тај велики раст утицаја ЛДП-а види у сваком сегменту политике, па и у обичном животу. ЛДП је изградио углед тако што никада нисмо лагали бираче. Нормално је да растемо јер смо најјасније профилисана европска странка, никада нисмо лагали око тешких тема као што је Косово. Људи у Србији су разумни и све пажљивије гледају како су их третирале политичке странке. Сада грађани то врло јасно кажу тако што верују ЛДП-у и када кажемо да смо ударили у зид и да морамо да нађемо партнере у Бриселу и Вашингтону, када понудимо конкретно решење за село и пољопривреду или тражимо да се ревидира споразум са Русијом јер плаћамо најскупљи гас и бензин. То су теме које оптерећују људе, али нама данас више верују због тога што смо били доследни и никада нисмо падали у популизам. Друге странке су то стално радиле”, додаје Андрић.

Ивана Анојчић

-----------------------------------------------

Срђан Богосављевић: Зашто се разликују резултати истраживања

Као руководилац највеће компаније у Србији која се бави анкетним истраживањима, немам обичај да коментаришем туђе резултате, зато бих принципијелно покушао да објасним зашто је нормално да се разликују резултати истраживања.

Први и свакако најважнији разлог постојања разлика у истраживањима је тренутак у коме је рађено, јер су анкете снимак тренутка који је под великим утицајем актуелних догађања. Код нас у последње време је изузетно важно да ли јебило пре или после одлуке Међународног суда, пре или после скупштинске расправе,пре или после Генералне скупштине УН... 

Други разлог лежи у статистици, односно величини узорка,јер ће сваки нови узорак дати нови, приближан, али не исти резултат тако да јепотпуно беспредметнорезултате анкетних истраживањаобјављивати са децималама и свакако треба имати на уму да ће се стварни податак од на пример пет одсто у јако добрима анкетама појављивати у распону од четири одсто до шест одсто. Треће важно је и како је питање постављено: може да се пита за кога бисте ви гласали да су данас избори. Тада испитаник сам уписује назив партије. Могуће је и да се понуди листа са неколико партија и да се тражи да испитаник заокружи једну. Код нас је нарочито важно како се поставља питање у односу на коалиције зато што су оне у Србији релативно стабилне, на пример, СПС, ПУПС и ЈС или мање стабилне као што јеДСС и НС, или не баш стабилне као што је ЗЕС.

Коначно, важно је икако се презентујурезултати.ИСМ је имао истраживање средином августа и резултати су у великојмери налик онима који су приписани ИРИ-ју.

За крај бих ипак поновио важни су смерови и из њих се види да је политичка сцена доста стабилна и да су се издвојиле две велике партије, уз њих још четири које су стално преко цензусаод пет одсто (ЛДП, СПС, ДСС, СРС) и неколико партија који су јаки коалициони партнери у овом тренутку, али имају потенцијал и да расту и да праве нова савезништва

Аутор је  директор ИПСОС Стратеџик маркетинга