Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почео поступак за рехабилитацију Драже Михаиловића

Војислав Михаиловић, унук генерала Драже Михаиловића (архивска фотографија)

БЕОГРАД - Постпак за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата који је стрељан 17. јула 1946. године одлуком Војног суда, почео је данас пред Вишим судом у Београду.

Судско веће којим председава судија Алаксандар Ивановић заказао је следеће рочиште за 29. октобар а до тада би веће требало да донесе одлуку и да ли ће дозволити некадашњем учеснику НОБ-а Ристу Вуковићу да учествује у поступку.

Вуковићев заступник Бајо Смиљанић рекао је образлажући захтев да другој страни треба дозволити да учествује у поступку који је иначе једностран, због уставом загарантованог начела правне једнакости. „Вуковић има непосредна сазнања о активностима по личним наредбама Драгољуба Михаиловића на подручјима Чајнича и Пљеваља”, рекао је Смиљанић и навео да поступак рехабилитације треба да буде без иједне мрље а не као што се то догодило на суђењу Михаиловићу 1946.

Захтеву Вуковића успротивили су се заступници подносилаца захтева за рехабилитацију, истичући да је Михаиловић осуђен пред Војним судом без непристрасног суђења, права на одбрану и жалбу.
Они су указали да се поступком за рехабилитацију не утврђује кривична одговорност, веће се тај поступак покреће због особа које су осуђене у политичким и идеолошким процесима.

Судија Ивановић рекао је да судском већу свакодневно стиже велики број поднесака и књига различитих аутора, а такође је у доказни материјал уврштен и превод докумената са суђења Михаиловићу који је доставио британски Форин офис, односно Национални архив Велике Британије.

Пошто се упознао са захтевом који је написан на 70 страна, суд ће размотрити многобројне доказе, а потом донети одлуку о којој ће подносиоци захтева накнадно бити обавештени.

Захтев за рехабилитацију поднео је 2006. године унук Драгољуба Михаиловића, Војислав Михаиловић. Захтевом је затражено поништење пресуде од 15. јула 1946. године којом је командант четничког покрета осуђен на смрт, уз претходно одузета грађанска права.

Захтеву за рехабилитацију и враћање грађанских права Дражи Михаиловићу придружили су се и Српска либерална странка академика Косте Чавошког, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и професор међународног права Смиља Аврамов.

Представници Савеза удружења бораца Народно-ослободилачког рата (СУБНОР), Друштва за истину о Народно-ослободилачкој борби и Савез антифашиста Србије траже да захтев за рехабилитацију буде одбијен.

Борачке организације тврде да је Михаиловић извршио бројне злочине и сарађивао са окупатором током Другог светског рата.

Драгољуб Михаиловић је после рата осуђен због злочина и сарадње са окупатором и стрељан је 17. јула 1946. године. До данас није јавно објављено ни где је стрељан, ни где је и када сахрањен.
Суд је пропратну документацију за одлуку о том случају набавио од Историјског архива у Београду, као и Војног архива.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.