Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српскохрватски није ни народни ни књижевни српски језик

У „Политици” од 14. 9. чак на насловној страни освануо је наслов „Повратак српскохрватског у уџбенике” којим Душка Кликовац, ауторка уџбеника Српског језика и језичке културе за осми разред основне школе у издању овдашњег Завода за уџбенике, оправдава изостављање српског, а стављање на његово место српскохрватског језика на више места у уџбенику, а посебно у лекцији „Место српског језика међу другим словенским језицима”. Већина њених образложења не почива ни на каквим научним критеријумима. А ево и зашто.
     Ауторка каже да је разликовање књижевног и народног језика „тривијална ствар у лингвистици”, констатујући да „на нивоу народног језика постоји српскохрватски као лингвистички дијасистем, дакле, као систем дијалеката који се састоји од штокавског, чакавског и кајкавског (у уџбенику пише ијекавског! – МК) дијалекта. На том нивоу, „као скуп дијалеката постоји српскохрватски језик”, којим, како у уџбенику пише, говоре Срби, Црногорци, Бошњаци и Хрвати. Она чак каже да је српскохрватски „традиционални назив” за тај народни језик. Одмах да кажемо да термин српскохрватски није „традиционални” него политички термин, којим је замењен Вуков традиционални и научно утемељени термин српски језик, јер је код Срба пре увођења термина „српскохрватски” више од сто година био термин „српски”! Друго, треба рећи да се „српскохрватски” заиста може схватати као скуп српских и хрватских дијалеката, исто као што би се, на пример, „бугарско-српски” могао сматрати скупом српских и бугарских дијалеката. То је ноторна чињеница и њу констатују обе дијалектологије (само) српскога језика, настале после распада СФРЈ, тј. државног разлаза с Хрватима, и она Милоша Окуке („Српски дијалекти”, Загреб, 2008) и она Павла Ивића („Српски дијалекти и њихова класификација”, Нови Сад, 2009), у којој се одмах на почетку каже да се српским не могу сматрати „кајкавско и чакавско наречје”, јер „сви су српски говори штокавски”. Срба кајкаваца и чакаваца никада није било, одакле онда да је српскохрватски језик „лингвистички дијасистем” српског народног језика?! Нешто ту ни са здравом, а камоли с научном логиком није у реду! Осим тога, ако „кајкавски дијалекат” улази у „српскохрватски народни језик”, одакле се онда у списку јужнословенских језика нашао словеначки језик? Зар и он утемељен само на кајкавском дијалекту, по критеријуму да се „српскохрватски као дијасистем састоји од штокавског, чакавског и кајкавског дијалекта”, не би требало да буде део тог дијасистема? Зато предлажемо да ауторка, ако већ инсистира на датом критеријуму, поправи текст и врати политичко решење за језик из првог Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у коме је језик назван „српско-хрватско-словеначки”!!!
   Такав поступак био би у складу и с њеном погрешном тврдњом да су из српскохрватског настали српски, хрватски и бошњачки књижевни језик. „Око постојања тих језика – вели ауторка – никако не може да буде дилеме због тога што је наша држава потписала документ о националним мањинама, где се набраја који су језици националних мањина у Србији”. О тој превари с језицима националних мањина, коју је неко својевремено потурио Влади Србије, писали смо више пута, констатујући да у Србији данас српски језик има статус и већинског и мањинског језика. Наиме, он се као већински у Уставу Србије зове српски, а као мањински у Закону о мањинама зове се хрватски и босански (не бошњачки, како ауторка наводи). А ти назовијезици према дефиницији мањинских језика датој у „Повељи Савета Европе о регионалним и мањинским језицима”, донесеној у Стразбуру 1992. године, не могу добити статус мањинских језика, јер „Повеља” дословце каже (само што на то неко није хтео указати кад се доносио Закон о мањинама): „Регионални језици или језици мањина значе језике... који су различити од званичног језика те државе; ово не укључује дијалекте званичног језика државе, нити језике миграната” (Део 1, Опште одредбе, члан 1, Дефиниција). А разликују ли се „босански” и „хрватски” од српског? Не разликују. Јесу ли они онда посебни мањински језици? Нису. Је ли „Повеља Савета Европе о регионалним и мањинским језицима” надређена српском Закону о мањинама? Јесте. Могу ли политички критеријуми идентитета језика бити надређени лингвистичким? Не могу, за лингвисту! Је ли ауторка у праву? Није! Шта је онда српскохрватски језик? Научно гледано, исто што и онај „српско-хрватско-словеначки” што му је политички претходио. По којим критеријумима се онда признаје „хрватски” и „босански”, по оним европским из „Повеље” или по оним ауторке овог уџбеника и чланова Националног просветног савета!? Могу ли се, и смеју ли се деци потурати неистине за истине, и још у уџбенику за основну школу? „Научна истина се мора поштовати”, написа не трепнувши ауторка, али заборави и нужан услов: да би се научна истина могла поштовати, она се мора знати! А та истина гласи: Срби не говоре ни народним ни књижевним српскохрватским језиком, него говоре – српским језиком и „на нивоу народног и на нивоу књижевног језика”! Без обзира што то не признаје наведени уџбеник и Национални просветни савет, који га је одобрио!
Проф. др Милош Ковачевић и др Михаило Шћепановић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.