Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О мржњи

Недавно сам био суочен са нескривеном мржњом коју је према мени испољио један мој познаник. После првог шока, почео сам да размишљам о мржњи уопште. Шта је то? Зашто се испољава таквом силином? Шта је смисао тог жестоког осећања?

Ако изузмемо већ отрцану максиму која тврди како је између љубави и мржње мала разлика, и која се највероватније односи на сличну страственост којом се та два осећања испољавају, нисам нашао ваљан одговор на претходна питања.

Биће да мржња има своје различите облике и да је у вези с пореклом те појаве немогуће дати уопштен одговор. Почео сам зато да размишљам о свом конкретном случају. Човек који ме је запљуснуо изненадним изливом мржње био је мојих година, сличне професије и готово истог порекла као и ја. Да није показао колико ме мрзи био сам готов да верујем како ме, ако баш не воли, дубоко цени и поштује. То се показало као грдна заблуда.

Анализирајући речи које ми је упутио, у једној за тако нешто сасвим непримереној ситуацији, дошао сам до закључка да је главни покретач његовог крајње агресивног понашања – мој поглед на свет. У неколико реченица, које ми је у пролазу добацио, некако сам разазнао да је „то што радим за презир, одвратно“. Није се радило о политичком неслагању него о уопштеној примедби на моју целокупну делатност, на личност. Између нас, дакле, постоји разлика у суштинском схватању ствари, и то је оно преко чега он, неконтролисано ме вређајући, није могао прећи.

Ту ми је пала на памет Фројдова дефиниција шовинизма и националне нетрпељивости позната као нарцисизам малих разлика. По његовим речима: „Управо минорне разлике код иначе сличних народа чине основу за њихова међусобна непријатељска осећања.“ Дозволићете ми да то лаички интерпретирам. У одређеним околностима неки људи не могу да изађу на крај са сопственим проблемима и упадају у стање у коме почињу да жестоко мрзе припаднике друге нације. Занимљиво је да су најомраженије оне нације које су мрзитељу сличне, које имају скоро исте особине као и он. Тешко је замислити неког са ових простора који из дна душе мрзи, рецимо, Ескиме. Али они из непосредне близине, који се понашају и говоре тако да их сви разумеју, они представљају сасвим згодан циљ. На тај начин, проблем са којим није у стању да се суочи и некако га разреши нарцисистичка личност приписује своме двојнику, некоме ко је скоро као он и кога ће окривити за сопствене недаће. Када се такви људи удруже, вођени заједничким осећањем мржње, онда настају националистички и шовинистички покрети, избијају ратови и сличне ужасне ствари.

Да ли је могуће нешто од овога применити на мој случај? Колико знам, овај концепт психотерапеути-практичари у великој мери игноришу и више га примењују у објашњењу колективног него индивидуалног насиља. С друге стране, и мој мрзитељ и ја припадамо истој нацији, штавише, истом социјалном миљеу. Од свега бих можда могао извући претпоставку како он има нарцисистички проблем и да је мене изабрао за voodoo лутку преко које ће тај проблем некако решити. Ми смо скоро исти, с том малом разликом што ствари видимо различито, па сам на тај начин постао идеалан за ову операцију. Машински инжењер, неки средњошколац или отправник возова нису долазили у обзир, исувише су различити. Његовом нарцисизму био је потребан неко њему сасвим сличан.

Нисам, дакле, после овог размишљања много ближи одговору томе шта је и чему служи мржња. Што је још горе, оваква наклапања отварају низ моралних дилема. Да ли треба да га разумем, да му опростим? Или би и ја требало њега да мрзим, да размишљам о освети? Зар не би било најбоље да будем према свему томе равнодушан?

Не знам. Чини ми се, ипак, да је мржња једна сасвим природна појава. Да постоји легитимно као и сва друга осећања. Да је човекова судбина изложена многим феноменима који стижу са разних страна и различитом снагом одређују његов живот, па је мржња само један у низу. На њу се, изгледа, не треба жалити нити је негирати. Мржња је просто ту, постоји.

редитељ

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.