Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

(Не)сналажење

Одмах да напоменем да сам најгори човек у читавој историји људске дезоријентације. И после осам година живљења у Београду још увек умем да се изгубим у њему, понекад чак и у сопственом крају, а у најгорим случајевима у великим супермаркетима.

Било како било, да ли би нас убило да поставимо неколико уличних знакова?

Постоје градови који вам не дозвољавају да се изгубите у њима. На сваком ћошку су натписи са именима улица у којима сте, као и упутства како да дођете до одређене дестинације, било да је то железничка станица, центар града, зоолошки врт, аеродром, национални музеј или пак продавница у којојможете да купите мапе града. Београд није један од тих градова, као што ни Србија у целини није једна од таквих земаља.

Изгледа да овде једино уз помоћ свог инстинкта можеш да се снађеш. Као први задатак, придошлица у бели град на Дунаву мора да пронађе своју сопствену оријентацију. Београд му у томе неће помоћи.

Иначе, требало ми је седам година да успем да разликујем Дунав од Саве...

Укључења и искључења на аутопуту су такође мистерија за мене. Када сам путовао јужно ка Нишу, скренуо сам скоро на сваком искључењу на коме је писало „Смедерево” (а мислим да их је укупно четири) док нисам успео да погодим прави излаз. Сваки излаз је упорно обележаван као „Смедерево”, а возач онда мора сам, по својој интуицији, да изабере прави пут. И, некако, сви ми се увек смеју када им испричам моје проблеме у вези са сналажењем у простору.

„Како да дођем до Смедерева?”

„Идите на искључење за Смедерево.”

„На које од?”

„Па на оно за центар, наравно!”

Иста ситуација је и у граду. Београдске улице имају по неколико назива, а људи теже ка томе да употребљавају оне називе који су обележја њихових најбитнијих периода. Старији би вам рекли да идете до Лоле Рибара, Булевара Авноја, Улице 29. новембра, Народног фронта и Булевара мира (што би иначе била потпуно чудна маршрута), док би се млади мучили да пронађу те, за њих, непостојеће улице. Што је најгоре, називи су се мењали четири пута откако сам ја у Београду, па их, зачудо, упорно бркам.

Дакле, странац у Београду мора да пешачи около-наоколо са мапом у руци, покушавајући да дешифрује називе улица написане на ћирилици. Међутим, ако ваш мозак ради као мој, онда ће ваше сналажење уз карту трајати отприлике 26 минута, а онда ћете се опет изгубити на првом следећем необележеном ћошку.

Признајем, ужасан сам када је у питању оријентација. Људи у принципу ретко кад признају овако нешто. Ми готово никад не питамо за упутства. Радије бисмо били потпуно изгубљени него да признамо пораз и једноставно спустимо прозоре аута и питамо за помоћ. Али после возикања шест-седам пута горе-доле по Поенкареовој у потрази за „Темпом” (који је последњи пут обележен на 1.500 метара без даљих усмерења) дигао сам руке и молио пролазнике да ми кажу куда да идем.

Ако се икада покрене пројекат за постављање знакова по Београду и Србији ја ћу дефинитивно бити међу првима на листи за донатора. Мене је лако наћи, ја сам онај који кружи ли кружи око Славије.

Американац у Београду

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.