Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Кулинарски водич кроз Србију

Шушпе и ћешкет уместо посете музеју

„Гастрономска ризница Србије” подсећа на традиционална јела и пића из различитих крајеве наше земље, која би могла бити повод за будуће гастрономске туристичке туре
Пита од шљива

Доручак у Србији je скорашња „измишљотина” – стигла нам је у другој половини 19. века, под утицајем Западне Европе. Дотле се на овим просторима јело два пута дневно: јутро је почињало љутом препеченицом, први оброк се служио у 10 или 11 сати пре подне, а вечера пред сумрак. Преко лета су они који раде у пољу добијали још и ужину – парче проје са сиром или кајмаком, комад сланине, лук…

У исхрани наших предака било је доста „белог мрса“ (млеко, сир, кајмак), разних супа и чорбе, паприкаша, купуса, пасуља, а незаобилазан је био качамак од кукурузног брашна (по могућству млевен на поточари). Цицвара, попара, јуфкара, балгур, гибаница (Софија Максимовић у свом кувару из 1913. бележи чак 17 врста, од оне са сиром, до гибаница са маком, купусом, вишњама, бундевама, резанцима и гризом!).

„Проја и кукурузни хлеб отхранили су Србе под Турцима, али на томе хвала открићу Америке из које је кукуруз стигао у Европу. Претходно, у средњовековној Србији, хлеб се месио од сумјешице и суражице, мешавине пшенице, јечма и ражи, и био основна, често и једина храна становништва” – пише проф. др Момчило Спремић уводећи у причу о заборављеним и обновљеним изворним „укусима и мирисима“ наших крајева. Књижица је издање „Амбасадора добре услуге”,  новооснованог удружења у чијем су настанку учествовали предузеће „Гастро принт“ и „Туристички свет”, часопис за савремено хотелијерство и туризам.

– Пројектом „Гастрономска ризница Србије” желели смо да покажемо богатство српске кулинарске традиције за коју сматрамо да би требало да изађе из оквира „кућне кухиње” и постане стандардизован, препознатљив бренд, део наше културне баштине. С друге стране настојимо да подстакнемо туристичку гастрономску понуду Србије, каква се увелико развија у свету и већ постоји у неким околним земљама (одличан пример Италије и Хрватске) – објашњава за „Политикин Магазин“ Мирјана Антић, аутор пројекта и уредник издања.

Према њеним речима, савремена туристичка понуда више не може да се заснива само на показивању природних лепота, музеја, споменика и историјског архитектонског наслеђа, све више се тражи нешто ново, другачије, као што су управо гастрономске туре на којима гости на више места пробају локалне специјалитете националне кухиње, уз занимљиву причу и куповину „гастрономских сувенира“ попут чајева, зачина, меда, домаћег слатког и пекмеза, сувог воћа, колача, сланине, кобасице…

– Овакве би туре допринеле не само промоцији српске традиционалне кухиње, већ би донеле и посао за локалне угоститеље, превознике, хотелијере… Наравно, све би морало да буде по одређеним стандардима квалитета, обједињено под заједничким „туристичким жигом“, а то не може да се препусти локалним заједницама већ је посао надлежног министарства – истиче наша саговорница.

Како би изгледала нека таква гастрономска шетња Србијом? Почињала би војвођанском кобасицом, чварцима, шварглом, крвавицама… и чувеним сремским „сапуњарама” (димљеном свињском салу), па штрудлом, крофнама, кнедлама, ташкама, резанцима с маком, све, наравно, заливено хладним шприцером. Постоји и списак домаћина код којих би се све ово пробало: „паорски доручак” на Дида Хорњаковом салашу, кромпирача и пуњена патка за ручак у кући Аранке Хорњак, рибља чорба у чарди „Пикец” или супа од морки на салашу „Старо здање” крај Тисе, уз тамбурице. За ужину банатска бундева „лудаја” на сто начина, чувена штрудла с маком, а за вечеру– печено прасе од мангулице, после кратке шетње природним резерватом Засавица.

Друга тура би била по централној и јужној Србији, са незаобилазним роштиљем, моравском салатом, „чарапанском вијагром” за дезерт, специјалитетима испод сача у крушевачком ресторану чудног имена МИН 2, тирјанице, пасуља и пропећака у врањанском „Харемлуку”, пегланом кобасицом и шушпама код пиротских домаћина, или ребарцима и џигерици у скрами у чувеној кафани „Десетка”.

Источна Србија нуди „гозбу по мери римских императора” – било да су то рибљи специјалитети на броду ресторану „Ђердап“ или јагњеће печење у „Златнику“, у подножју хомољских планина, уз које се пије „хомољска здравица“, ракија са додацима локалног биља. Следи „хајдучки тигањ“, врста влашке мућкалице од меса, поврћа и са комадима хомољског сира и љуте папричице, па књажевачка „клин супа”, „бобове пихтије” или неки специјалитет од кукурузног брашна, као што су гологлавник, качамилка или белмуж из Буџака.

Западна Србија је позната по ужичком кајмаку, златиборском сушеном месу, сјеничком сиру, златарској хељди, прибојском ћешкету…

Неки се можда сећају и обредног хлеба, који се овде још меси, од јечма и крупника, крстовачког колача и божићне „василице”, гумбура за гладе жетеоце и на сунцу сушених колача од шљиве. Пријепољски угоститељи дочекују госте домаћим соковима и слатком од дуња, питом од хељде, месом куваним у млеку, пилавом, пастрмом (сушеним овчјим месом) гурабијама, урмашицама, алвом… У Кремни је, наравно, „Тарабића колиба” названа тако у спомен на чувену браћу – пророке, а путник намерник ће се ту окрепити ракијом креманком и врућим качамаком.

А. Мијалковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.