И посланици су потрошачи

Иницијатива „Политике” да се у Предлог закона о заштити потрошача врати Директива о потрошачким кредитима и тиме грађанима Србије омогући заштита какву уживају сви потрошачи у Европи, изазвала је јуче реакције међу посланичким групама и удружењима потрошача која су, како кажу, пријатно изненађена буром коју је ова тема изазвала. Већ су обављене и консултације и разговори са представницима посланичких група и парламентарних одбора, а већ у понедељак крећу и састанци на којима би представници удружења требало да доставе амандмане. Како је кључна примедба свих удружења управо Директива 2008/48, надају се да ће се потрошачки кредити, као важан и неоправдано изостављен део, ипак наћи у новом закону о заштити потрошача.

Рут Ана Бутнер, шеф европског ЗАП пројекта у Србији, каже за „Политику” да је са правне тачке гледишта, усвајањем првог Закона о заштити потрошача 2005. године Србија већ одлучила да имплементира специфичан закон који садржи сва права потрошача. Ова специфична улога се може упоредити са француским и италијанским примерима закона о потрошњи који постоје и имају посебну улогу – представљају лекс специјалис у односу на грађанске законике .

– Зато, поштујући одлуку из 2005. године, нови закон уређује приватноправне и јавноправне аспекте заштите потрошача, који су са једне стране одредбе о уговорима и маркетингу, а са друге стране уређује питања надзора, надлежности министарства задуженог за заштиту потрошача и различитих агенција и институција. Овај свеобухватан приступ требало би да помогне судовима који спроводе потрошачко право, званичницима Владе надлежним за надзор, трговцима који активно учествују на тржишту, као и удружењима потрошача и индивидуалним потрошачима да буду упознати са правима и обавезама да би Закон о заштити потрошача био делотворан и спроводљив – каже Бутнер.

Она подсећа да још важећи закон из 2005. године у члану 29/30 садржи неке уопштене одредбе о потрошачким кредитима који не испуњавају стандарде ЕУ и које се морају укинути ако је намера да се кроз закон имплементирају специфична права за потрошаче из Директиве о уговорима о потрошачким кредитима.

– Одлука је Републике Србије где ће се ова Директива имплементирати. Очигледно је да Србију она формално не обавезује и то није ни релевантно у формалном смислу. Са друге стране, то је воља и преданост Владе Србије да прилагоди своје законодавство у највећој могућој мери европском. Стога би право ЕУ требало да буду полазна тачка, али наравно мора бити усклађено и са специфичном ситуацијом законодавства које је на снази у Србији – каже наша саговорница.

На питање шта је према њеном мишљењу најбитније у Директиви о потрошачком кредиту, Бутнер каже да Директива посматра ситуацију из угла потрошача и има у виду питање „Како ћу ја као потрошач бити у могућности да донесем одлуку када узимам кредит?”.

– Када будем имао нови посао и треба ми ауто да идем на посао и нисам успео да уштедим довољно пара, морам да размишљам да узмем кредит. За мене као потрошача, није битно да ли кредит узимам од банке или лизинг компаније или трговца који продаје производ. Питање је „како потрошач може да буде сигуран да неће грешком изабрати лошу опцију” – илуструје Бутнер примером важност овог дела закона.

У ЕУ, додаје, потрошачи имају одређена минимална права када узимају потрошачке кредите. Европско право прописује одређене обавезе за даваоце кредита који покривају услове уговора о кредиту (на пример, право на превремену отплату) и информације које потрошач има право да добије.

Давалац кредита, довољно времена пре закључивања кредита (банка, трговац или било ко други ко нуди кредите), биће у обавези да пружи потрошачу разумљив сет информација о кредиту.

– Ове информације ће се давати потрошачима на стандардизованом формулару „Стандардни европски информациони лист о потрошачком кредиту”. Садржаће и годишњу ефективну каматну стопу, јединствену цифру која представља трошкове кредита. Давалац кредита ће морати да назначи кључне информације у уговору.

Ако се потрошач покаје због одлуке о узимању кредита, може да једнострано раскине уговор о кредиту без образложења у року од 14 дана од закључивања уговора. Потрошач ће имати право да отплати кредит раније него што је предвиђено у уговору, док давалац кредита може да тражи фер и објективно оправдану компензацију – објашњава шефица ЗАП пројекта у Србији.

У европским круговима се слажу да је питање законодавне одлуке да ли ће Директива 2008/48 бити имплементирана посебним законом, као део Закона о заштити потрошача, као што је Министарство трговине и услуга предложило, или као амандман на Закон о облигационим односима или као нови посебни закон. Опција да се уговори о потрошачким кредитима уврсте у нови закон о заштити потрошача заснива се на покушају свеобухватног приступа потрошачком праву у односима са трговцима, посебно када су они даваоци кредита.

----------------------------------------------

Македонија има посебан закон о кредитима

Македонија област потрошачких кредита регулише посебним законом који је донет на иницијативу Министарства финансија, у сарадњи са Министарством економије и у сарадњи са потрошачким организацијама, каже за „Политику” Маријана Велкова, председница Организације потрошача Македоније.

С обзиром на то да је на снази од 2004. године, од јануара се очекује допуна и потпуно усклађивање са Директивом 2008/48.

– Постоје и подзаконски акти у којима банке контролише Народна банка Македоније, лизинг Министарство финансија, а све остале даваоце кредита који имају посебан регистар Министарство економије, док је за контролу надлежан Државни тржишни инспекторат – каже Велкова.

----------------------------------------------

Како је област потрошачких кредита регулисана у региону

Хрватска – у оквиру Закона о заштити потрошача

Словенија – посебан закон

Македонија – посебан закон

Црна Гора – само делом у Закону о заштити потрошача

----------------------------------------------

Директива или рок за посебан закон

У удружењима потрошача кажу да се надају да се због амандмана неће одужити рок за доношење закона о заштити потрошача који Србија очекује више од две године. Они упозоравају да је закон комплетан и да је само неопходно вратити Директиву у његов оквир. Уколико се догоди да закон буде увојен без уважавања амандмана, потрошачке организације ће тражити да се држава изјасни о року у коме ће посебан закон бити донет.

----------------------------------------------

Јовановић: Јасно заштитити потрошаче од монополиста

– Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић изјавио је јуче да ће ЛДП амандманима на Предлог закона о заштити потрошача тражити да се јасно пропишу правила која би заштитила грађане приликом подизања потрошачких кредита и у области услуга од општег интереса попут телекомуникационих и комуналних, саобраћаја, струје, гаса и нафтних деривата.

Јелица Антељ