Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Напокон!

Многи читаоци Политике вероватно прижељкују да се као и ја шетају по Паризу и посећују разне изложбе и конференције. Међутим, за сличну разбибригу сам имала времена само зато што сам у последње две године била незапослена. Потпуно непотребна друштву, осећала сам се као оборено стабло на које је почела да се хвата маховина и полако почела да сумњам у себе и властите способности.

Нажалост, многи у Србији веома добро знају како то изгледа бити незапослен и немати никакву перспективу. Међутим, код нас макар постоји породична солидарност, кајмак и поврће код родбине на селу, својеручно припремање зимнице и поправљање кола, грејање на дрво, шверцовање робе из Бугарске и разна друга довијања како би се саставио крај са крајем. У Француској је човек потпуно сам, комшије га ни не поздрављају, живот је много скупљи а незапосленост је друштвено неприхваћена јер држава није вечно у кризи него само с времена на време, као што је то и нормално у капитализму.

А онда сам за само десет дана имала три пословна интервјуа и схватила да проблем није био у мени, него у финансијској и економској кризи која се одразила на тржиште радне снаге. Дословно сам се препородила, изгубила неколико сувишних килограма, поново почела да се шминкам и носим штикле… Запослила ме је банка Société Générale, додуше само на неколико месеци, али и то је нешто. Никада нећу заборавити гест мог менаџера, који је одмах након интервјуа назвао моју фирму за привремени рад да јој јави да сам примљена, док сам још била у лифту упућујући се према излазу… дабогда живео у срећи и здрављу преко сто година.

Бавићу се колатерализацијом, техником при којој се сувише ризични финансијски производи употпуњују мање ризичним државним обвезницама или готовином, отприлике као када се у ресторану одлучите за сласни чоколадни колач и безукусну зелену салату са лимуном како се не бисте угојили. Најчешће се ради са европским и америчким пензионим фондовима, али ту су и друге финансијске институције или осигуравајућа друштва. Банка има 160.000 запослених широм света, укључујући и нашу земљу, а само у мом торњу их ради неколико стотина. Ја сам на петнаестом спрату, а када погрешим лифт и одем до тридесетог, зуји ми у ушима као да летим авионом.

(/slika2)

Пре две године, банка је изгубила пет милијарди евра када је Жером Кервијел, дискретни младић скромног порекла који је сањао о томе да се докаже, успео да превари систем контроле који је добро познавао јер је на том одељењу стекао прво радно искуство и уложио много више туђег новца него што му је било дозвољено. Што је најжалосније, постао је нека врста Робина Худа у очима француске јавности – јер су банкари по дефиницији похлепни и тако им и треба – иако је у ствари изгубио новац обичних штедиша, пензионих фондова и ризиковао радна места стотина запослених. Између осталог, због њега сам и сама изгубила радно место у банци BNP Paribas након пробна три месеца, где сам управо била потписала стални радни уговор.

На суђењу је Кервијел изјавио да се не осећа кривим јер се његови менаџери никада нису жалили на претерано ризична улагања када им је доносио много новца. Мени је зазвучао веома цинично када сам сазнала да су многи запослени у његовој банци плакали, у страху да их не отпусте. Надам се да ће бити осуђен на дугу робију јер је унесрећио толики народ, а мени лично одузео две године радног искуства.

Људи углавном имају негативно мишљење о банкарима и финансијском сектору, а берзу најчешће упоређују са играма на срећу. Једна познаница ми је рекла да не може да схвати да ја могу да радим у банци, када сам већ тако љубазна и поштена. Међутим, банке су веома потребне друштву јер финансирају куповину станова, високо образовање и отварање нових фирми у којима ће се сутра стварати нова радна места. Оне помажу штедишама да припреме пензију и деле са њима камату коју им доносе финансијска улагања. Укратко, банке помажу људима да остваре своје снове.

(/slika3)

Нама у Србији, који смо преживели хиперинфлацију и којима је нестала целокупна стара девизна штедња, много је лакше да схватимо значај постојања солидних финансијских институција, јер су само оне гарант да ћемо заиста добити плату на крају месеца и да нећемо морати да кријемо новац у душеку и ризикујемо да нам неко обије стан због двеста евра.

Откако сам добила француско држављанство, учланила сам се у политичку партију која је највише одговарала мојим идејама и она ме често позива на дебате у народној скупштини. Тако су ме недавно позвали на дискусију о реформи пензионог система из које се испоставило да ни продужавањем радног века неће бити довољно новца да се финансира све већи број пензионера, који све дуже живе.

Поставила сам питање зашто у Француској не постоје пензиони фондови ослобођени од пореза као у англосаксонским земљама, у којима свако себи улаже онолико колико жели. Зашто не би искористили прилику и модернизовали систем, када је берза толико уносна? Дала сам пример универзитета Харвард који је основао сопствени инвестициони фонд и сваке године зарађује на берзи три милијарде долара, а од тога се читава милијарда одваја за стипендије. Као одговор на моје питање, један посланик из парламента је изјавио да то није у складу са француским духом и културом. Заиста штета...

Полако је прошла моја прва радна недеља. У петак су сви одахнули што је напокон дошао викенд, осим мене – било ми је жао што пуна два дана нећу видети своје ново радно место. Била сам провела протекле две године на викенду, а сада ми је било ђаволски драго што се ујутро рано будим и што морам да носим сако и испеглане кошуље. У оборено стабло су полако почели да се враћају животни сокови.

Наташа Јевтовић, Париз, Француска

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.