Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Топи се балкански отпор геј парадама

И у Загребу се Парада поноса одржава под јаким полицијским обезбеђењем

Четири пута најављивана и три пута отказивана Парада поноса, која окупља припаднике геј, лезбијских, бисексуалних и трансродних организација одржаће се сутра у Београду. Прва Парада поноса организована је 2001. године и завршена је пребијањем учесника које су напали хулигани и десничарске групе. Ова манифестација планирана је 2004. године, али су је организатори отказали после мартовских немира на Косову и паљења џамија у Београду и Нишу. Заказана је и за септембар прошле године, али је дан пре одржавања полиција тражила да се уместо у центру престонице одржи на Ушћу, па је манифестација отказана, јер организатори нису хтели да прихвате објашњење полиције да није у стању да у центру Београда чува безбедност учесника ове манифестације.

Лазар Павловић, председник Геј стрејт алијансе, која је један од организатора овогодишње Параде поноса, истиче да су Србија, Црна Гора, БиХ, Македонија, Албанија и Литванија једине државе Европе у којима нису одржане геј параде. Хрватска и Словенија су једине земље бивше Југославије у чијим су главним градовима одржане ове манифестације, а куриозитет у вези с првом Парадом поноса у Загребу био је да је министар полиције лично присуствовао овој манифестацији.

Прва таква парада на Балкану одржана је у Словенији 2001. године, а непосредан повод за окупљање представника мањинске сексуалне оријентације био је инцидент у једном љубљанском кафићу у којем су два хомосексуалца замољена да напусте локал. У Хрватској је прва поворка организована јуна 2002. године, а јутро тог 29. јуна почело је тако што је пребијено неколико познатих геј активиста. Иако су колону обезбеђивале јаке полицијске снаге, чувари реда нису спречили десничаре да баце димну бомбу на учеснике што је означило и крај скупа. Следеће поворке протекле су у знаку веће политичке подршке, тако да загребачки „прајд” последњих година има по неколико хиљада учесника који долазе из читаве Европе и с простора бивше Југославије.

Немачка, Холандија и Велика Британија су прве земље Европе чијим су улицама прошле Поворке поноса, а у нашем непосредном географском комшилуку ове манифестације почеле су да се организују након пада комунистичких режима. У Мађарској је, примера ради, прва Поворка поноса одржана 1997, у Румунији 2004, у Грчкој 2005, а у Бугарској 2008. године.

Уобичајени сценарио „премијерних парада” обично је подразумевао присуство припадника десничарских организација који су били веома мотивисани да нападају њене учеснике, полицију која је са дупло мањим ентузијазмом била мотивисана да обезбеђује поворку, политичаре који дају немуште и амбивалентне изјаве из којих се не може открити (не)опредељеност за одржавање параде и пар познатих личности из света глуме, филма и шоу бизниса који су давали „моралну” подршку овој манифестацији.    

Лазар Павловић подсећа да прекретницу у односу државе према геј парадама представља одлука Европског суда за људска права који је у марту 2007. године забрану Парада поноса прогласио – кршењем Европске конвенције о људским правима, што је индиректно значило да су власти сваке европске државе убудуће обавезне да осигурају безбедност учесника поворке. 

Прва парада поноса одржана је 28. јуна 1970. године у Њујорку, годину дана након побуне испред њујоршког клуба „Стоунвол ин”. Наиме, у ноћи између 27. и 28. јуна 1969. године група трансвестита побунила се против полицијских рација и малтретирања, а истог дана наредне године Фронт ослобођења хомосексуалаца, под вођством Бренде Хауард, организовао је први марш у Њујорку у знак обележавања годишњице „Стоунволске револуције”, а слични маршеви одржани су и у Лос Анђелесу и Сан Франциску. Од те године параде поноса одржавају се широм света, с тим што у либералнијим срединама ове манифестације имају форму карневала које привлаче велики број туриста, а у мање демократским срединама параде се обично одржавају уз полицијску пратњу и обезбеђење. Учесници ових парада и даље скрећу пажњу јавности на политичка питања као што су истополни бракови, дискриминација и хомофобија, усвајање деце у истополним браковима и стварање толерантне средине.

Катарина Ђорђевић

----------------------------------------------

СПЦ осуђује параду, али и свако насиље

СПЦ се одлучно противи организовању такозване параде поноса, али истовремено упозорава да је за Цркву свако насиље недопустиво, саопштио је јуче Свети архијерејски Синод.

„То важи и за насиље према лицима или групама које, по схватању цркве, греше против моралних норми или, шта више, угрожавају јавни морал”, стоји у саопштењу које је потписао портпарол Синода владика бачки Иринеј.

Епископ је навео да се Црква противи јавном изражавању и рекламирању сексуалне оријентације и личних склоности, нарочито оних које вређају право грађана на приватност и породични живот.

„Сматрамо да је снисходљивост према насиљу или још горе, отворено или прикривено позивање на насиље, а поготову вршење насиља, тобоже у име Цркве божје и хришћанске вере, или у име било које вере, према било коме, па и према несрећним, управо трагичним учесницима бучно, неукусно и крајње провокативно најављиване светогрдне параде, апсолутно недопустиво и супротно свему хришћанском”.

Владика бачки истакао је у закључку да су поједини медији и неке невладине организације наметнуле ову „отужну тему” због својих приземних, ако не и подземних интереса” и да је она за Цркву суштински небитна.

Слично је у изјави агенцији Танјуг прокоментарисао одржавање геј параде и владика захумско-херцеговачки Григорије. Он је истакао да је запањен да се о тој манифестацији толико прича, било да је реч о учесницима или онима који их критикују. „Запањен сам над тим да ти људи хоће да демонстрирају, запањен сам, такође, да се људи толико тиме баве, запањен сам и да је то предуслов за улазак у европску заједницу. Ако све то повежемо, просто се питам, да ли је овај свет полудео, о чему се овде ради?”, изјавио је владика Григорије.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је јуче новинарима у Новом Саду да догађаји попут „Параде поноса” показују морално стање нашег друштва, али и читаве евро-америчке цивилизације, као и да је такав духовни распад у прошлости био знак катастрофе и пропасти једне цивилизације.

Ј. Ч.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.