Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где је парада, ту је често и сузавац

Од почетка лета традиционалне велике геј параде које све у свом називу имају реч „понос” (Pride) одржане су у Копенхагену, Стокхолму, Паризу, Риму, Амстердаму, Мадриду, Барселони, Хамбургу, Атини... без већих инцидената.

Са малим изузецима, овогодишње параде поноса у посткомунистичким државама централне и источне Европе имале су сличну сценографију. Уколико их власти нису забраниле из безбедносних разлога или због тога што сматрају да ЛГБТ особе немају права на овакав вид окупљања, поворка геј активиста окружена је јаким полицијским зидом, док су на другој страни екстремни и насилни противници параде који као „аргументе” користе каменице и металне шипке.

Од почетка лета традиционалне велике геј параде које све у свом називу имају реч „понос” (Pride) одржане су у Копенхагену, Стокхолму, Паризу, Риму, Амстердаму, Мадриду, Барселони, Хамбургу, Атини... без већих инцидената. Али први изласци ЛГБТ популације на улице били су изузетно провокативан чин у већем делу Европе, како је то рекла и Линда Фрајман из Међународне организације за заштиту геј и лезбијских права.

Последњи покушај окупљања геј активиста у Москви неславно је завршен као и неколико пута раније. Прошлог месеца полиција је разбила мањи протест ЛГБТ особа против сада већ бившег градоначелника Јурија Лушкова, отвореног противника права геј популације, и ухапсила неколико активиста. Прошле године за време одржавања такмичења за песму Евровизије спречено је окупљање хомосексуалаца, а покушаји организовања параде поноса у главном граду Русије трају од 2006. године. 

Градске власти Санкт Петербурга у јуну нису дозволиле окупљање ЛГБТ особа под изговором да се на тој локацији изводе грађевински радови. Насупрот томе, Јединствена Русија, партија премијера Владимира Путина, одобрила је антигеј параду, као подршку традиционалним породичним вредностима, и то истог дана када је планирана забрањена геј поворка.

Први званични дефиле хомосексуалаца у Виљнусу, престоници Литваније, одржан је у мају ове године, уз учешће око 500 људи које је полиција штитила од дупло више окупљених противника на које је чак морала да баци сузавац.

После неколико неуспелих покушаја, Варшава је ове године била домаћин Европрајда, манифестације која се у европским метрополама одржава од 1992. Овај догађај пратило је неколико мањих инцидената у којима су на учеснике поворке бацана јаја.

Упркос присуству око 200 полицајаца, групе неонациста и скинхедса осујетиле су окупљање око хиљаду учесника геј дефилеа у Братислави у мају.   

Прошлогодишњи покушај одржавања поворке поноса у Софији подржало је 11 страних амбасада и званично само једна тамошња партија, док су противнике предводили студенти теологије и свештенство Бугарске православне цркве. Годину раније, више од 60 припадника екстремних група ухапшено је због напада и шиканирања учесника прве поворке поноса у главном граду Бугарске.

За разлику од овогодишње параде, која је упркос окупљању демонстраната протекла мирно, пре две године у Будимпешти су се догодили највећи нереди од када се ова манифестација одржава у том граду. У сукобима геј активиста и десничарских хомофоба десет људи је повређено, а 45 ухапшено.

Међу државе у којима се одржавају параде поноса сврстала се чак и Турска у којој су почеле са 30 људи у Истанбулу 2003, да би број учесника прошле године достигао 3.000.

У Белфасту је геј парада један од ретких догађаја који брише границе између католика и протестаната, али ствара другу врсту поделе. Активисти организације „Зауставите параду“ који су бранили хришћанску веру од оваквог „слављења греха“ покушали су 2005. да издејствују забрану, али у томе нису успели. Њихов метод није насиље, већ су молитвама покушали да убеде хомосексуалце да покажу покајање и окрену се Исусу.

После неколико забрана, покушаји одржавања параде поноса у Молдавији до сада су завршавани инцидентима, а сукоба је било и у Румунији.

Параде никад нису одржане у БиХ, Македонији, Албанији, док је непризнати северни Кипар остао једина европска држава у којој се хомосексуализам кажњава.

 А. Маринковић

Ј. Каваја (/slika2)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.