Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нигде такво насиље као у постсоцијалистичким земљама

Протести хришћанске организације на геј паради у Лондону

Параде поноса у земљама западне Европе прерасле су од борбе мањине за већа права у праве уличне фестивале са сјајном атмосфером, али то не значи да данас пролазе без имало противљења. И мада су у питању сасвим мирне демонстрације, у Манчестеру је недавно покренута иницијатива да се до следеће године забране ти „хомофобични протести“.

Учесници овогодишњег лондонског „прајда“ продефиловали су поред групе од двадесетак хришћанских антигеј демонстраната који су носили транспаренте са библијским цитатима. Један од демонстраната је преко мегафона упозоравао учеснике да је то што раде „грех“.

Иста група „Хришћански глас“ имала је своје представнике на геј паради у Манчестеру, после чега је градско веће покренуло иницијативу да се на следећој паради забране хомофобични протести.

„Састаћу се са организаторима и полицијом да се побринемо да следеће године људи не морају да слушају ове злобне, мржњом испуњене повике. Ово је 2010, а не 1950. и геј жене и мушкарци не би требало да буду предмет овакве мржње“, рекао је за „Манчестер ивнинг њуз“ Пет Карни, представник градског већа Манчестера.

И у Белфасту су прошле године хришћани демонстрирали на паради поноса, али су их учесници, њих око 6.000, потпуно игнорисали.

Тешко је, међутим, доћи до информација о томе какве су биле прве параде поноса у земљама западне Европе.

Линда Фрајман, копредседница извршног одбора европског огранка међународне организације за заштиту геј и лезбијских права Илга, која је била на београдској геј паради, рекла је да „нигде параде поноса нису почеле као фестивалски догађаји на које смо сада навикли у градовима као што су Лондон, Париз, Берлин и Брисел“.

Ипак, у седишту Илге нису могли да нам обезбеде податке какве су биле прве геј параде у поменутим градовима, јер се не баве њиховим прикупљањем, а организација постоји тек од 1996.

„Нажалост, немамо те податке. Прве геј параде у западној и северној Европи никада нису имале карневалску атмосферу као данас, али никада нису биле тако насилне и узнемиравајуће као у бившим социјалистичким земљама“, одговарају у седишту Илге за Европу.

„Увек је било и још има широм Европе појединаца који су против било каквог побољшања за ЛГБТ заједницу. Они се увек појављују и оглашавају у време парада поноса у готово свим земљама. Некад прибегавају хулиганству, али ниједна земља западне и северне Европе никада није доживела ништа слично оном што смо видели у Београду прошле недеље и у другим постсоцијалистичким земљама за последњих неколико година“, каже Јурис Лаврикос, портпарол Илге за Европу.

Ј. Каваја

-------------------------------------------------

Мадридска парада највећи геј догађај у Европи

У Амстердаму је прва геј парада одржана 1996. и прерасла је у један од најуспешнијих догађаја по томе како је у друштву прихваћена. Забава траје читаве недеље са концертима, уличним журкама и процесијом чамаца амстердамским каналима. Пре две године и влада је имала свој чамац.

„Оргуљо геј“, како је позната мадридска парада поноса, одржава се од 1979. сваке прве суботе која пада после 28. јуна. Прва геј парада је одржана после смрти генерала Франка и са доласком демократије. Од тада јој подршку дају компаније као што су Мајкрософт, Гугл и Швепс, као и неколико синдиката. По подацима шпанске владе овај догађај је прошле године имао милион и по учесника, што га је учинило највећим геј догађајем у Европи.

Прва геј парада у Лондону организована је 1. јула 1972. и имала је око 2.000 учесника. Наредних година њихов број је растао, а карневалски карактер је добила тек деведесетих.

Ј. Ј. К.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.