Концерт године и изложба успомена

За београдске поклонике музике oво је велика ноћ. Крај је 42. Бемуса који се чека већ месецима, од часа кад се прочуло да ће овај фестивал затворити Њујоршка филхармонија. И, најславнији и најстарији оркестар Америке вечерас је ту, пред публиком у „Сава центру”, предвођен диригентом Аланом Гилбертом и са гостом Леонидасом Кавакосом, грчким виолинистом светског гласа. Оне знатижељније душе чека и мала изложба успомена на давно, досад једино, гостовање Њујоршке филхармоније у Београду, поставка остварена сарадњом Бемуса (Југоконцерт) и дневног листа „Политика”.

Онај старији београдски свет још се сећа те далеке вечери, 23. септембра 1959. у Дому синдиката, када се десила та дивна „музичка прича са западне стране”: у град је дошла Филхармонија, из Њујорка, на челу са славним Леонардом Бернштајном. На Земунском аеродрому (оног у Сурчину још није било), на који су слетели у три авиона, госте су дочекали Крешимир Барановић, директор Београдске филхармоније, Михаило Вукдраговић, секретар Савеза композитора Југославије, диригент Живојин Здравковић, представници града, Југоконцерта, Америчке амбасаде...

Оркестар је увече свирао „Неодговорено питање” Чарлса Ајвса, Други есеј Семјуела Барбера, одломке из Берлиозове симфоније „Ромео и Јулија” и, у последњи час, не баш често извођени Бетовенов Концерт за клавир, виолину, виолончело и оркестар. Скромни Бернштајн жртвовао је своју најављену, иначе запажену, композицију „Доба стрепње”, ваљда у некаквом страху да програм за публику ипак не буде – амерички преко мере. Заменио је своје дело Бетовеновим, и лично сео за клавир, а чувени критичар Бранко Драгутиновић, познат као шкрт на комплиментима, у „Политици” је, управо због те програмске замене, написао праву малу оду „двострукој уметности” Леонарда Бернштајна – диригента и пијанисте.

Све ово, сликом и речју, дочараће публици наша изложба у холу, кад се прође улаз из Улице Милентија Поповића. Неке од слика из „Политикине” документације (претпостављамо да је аутор свих Стеван Крагујевић) нису никад објављене. Ту ће моћи да се виде и „експонати” које нам је поклонио Слободан Дедовић, наш читалац са Бановог брда: четири мале карте, црвенкасте, скромног дизајна, какве су тада, а и дуго после, продавали на благајнама свих градских биоскопа. Читамо на њима: партер – ред 28 – цена 400 динара... Тешко је данас ту цену одвагати. У нашем кућном „музеју” проверили смо колико је ова новина вредела на дан концерта – 10 динара! Ако је судити по овом „Политикином” „курсу”, Њујоршка филхармонија је некад била знатно јевтинија, или је ова новина била скупља него данас. Ко ће то више знати? – Од господина Дедовића, тада средњошколца а данас пензионера, добили смо и програм концерта, са доста података о гостима, који ће такође бити на паноу изложбе. Поклонивши више од пола века чуване карте породице Дедовић, Слободан се, некад ученик у „Мокрањцу” и виолиниста у Дечијој филхармонији, захвалио на понуди „стара за нову (карту)”. „Хвала, из здравствених разлога ја нећу овога пута ићи да их слушам. Моја мала успомена из прошлих дана, нека буде дар Вама, Југоконцерту, Филхармонији...”, тоном џентлмена рекао је овај наш суграђанин, који је још у младости виолину заменио за будући посао у банци. Али, љубав за музику није престајала, нашао је у редовним одласцима у концертне дворане.

Из врeмеплова вратимо се у овај врели музички дан, када је концерт године о коме смо већ доста тога написали. Подсетимо да ће Њујоршка филхармонија затворити 42. Бемус програмом: Дебиси – Прелид за Поподне једног фауна; Сибелијус – Концерт за виолину и оркестар у де-молу, оп 47; Брамс – Симфонија бр.4 у е-молу, оп. 98. Музички директор Алан Гилберт, 25. по реду, заиста је истинско дете овог славног, старог оркестра (основан 1842), први је на том месту који је рођен у Њујорку и то од родитеља чланова овог оркестра. У дугој историји Њујоршке филхармоније прошлог маја „укњижен” је 15.000-ти концерт, у чему премца немају. И још једно подсећање: изванредни грчки виолиниста Леонидас Кавакос представио се нашој публици 2007. на Коларцу, у оквиру њиховог циклуса „Великани музичке сцене”. Али, тада само он и пијаниста (Петер Нађ), док ће вечерас бити окружен овим великим, чудесним музичким јатом, са Менхетна.

Мухарем Шеховић