Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У ритму модерног доба

Мухаи Танг: често ћемо га видети на подијуму Коларца Фото А. Вензато

Кинески диригент Мухаи Танг (61) није од јуче – у Београду, али сутра, на Коларцу, нашој публици први пут ће се представити као шеф-диригент Београдске филхармоније, која га најављује као свој највећи догађај сезоне. Истакнути уметник тренутно је ангажован у још неколико угледних оркестара, а његов музички пут на Запад водио га је преко чувене Берлинске филхармоније. А то као да нам све каже!

Ви сте се доказивали за пултом највећих светских оркестара, од Берлинске филхармоније до Симфонијског оркестара Сан Франциска. На тој Вашој великој музичкој „мапи” где је Београдска филхармонија?

– То је оркестар високог квалитета, млад и по годинама и по страсти са којом изводи музику. Красе га и изузетан ентузијазам и енергија, коју сам одмах препознао када сам први пут стао на пулт испред њих. Разлика између Београдске и, рецимо, Берлинске филхармоније је у брзини и, уопште, односу према раду. Модеран начин живота је такав да захтева брзину и ефикасност. Велике оркестре на то приморава и финансијски притисак и велики број програма које изводе. То не значи да се у Београду мање ефикасно ради, али је ритам другачији.

Већ сте стајали пред овим оркестром, а сад сте његов шеф-диригент, три године. Шта бисте највише волели да чујете кад се ова „прича” буде завршила?

– За почетак, имам добру базу која ми дозвољава да у најкраћем року очекујем још више уметничке домете. У сваком случају, оптимиста сам да ћемо веома брзо заједнички постићи циљеве које сам поставио. У почетку ћу бирати популарнија и познатија дела, која треба да допринесу да се још боље упознам са оркестром, али и да их публика чује у нашој освеженој интерпретацији. У другој и трећој сезони треба још више да тежимо подизању уметничког нивоа. Ту нас очекује изазов тежих и захтевнијих програма. Волео бих да подигнем уметнички ниво оркестра, али не извођењем комплексних дела, тешких за разумевање, већ избором репертоара који ће задовољити и укус публике.

Тренутно имате редовне ангажмане у неколико оркестара, на више континената. Колико Вас ти „разни светови” као уметника мотивишу?

– Музика је универзална, због тога је и тако посебна. Она је најсавршенији уметнички израз, управо због тога што спаја људе, без обзира на нацију или језик. Иако је мени, као диригенту, вербална комуникација важна, дешава се да се са музичарима разумем само једним погледом или изразом лица. У последњих неколико година диригујем оркестрима у Јужној Америци, на шта сам се дуго одлучивао, што због лошег имиџа тог поднебља, што због недостатка музичке традиције. Међутим, сада радо одлазим тамо, а исто је било и са Африком. Постоје културолошке разлике којих диригент мора бити свестан кад планира свој рад на програму. А те разлике увек инспиришу и пуно тога се научи! Да се мисли и комуницира на вишем нивоу, што уз музику није тешко.

Потичете из породице уметника...?

– Мој отац је био познати режисер (Ксјаодан Танг прим.аут.) а мајка такође запослена у филмској индустрији. Наши животи су се драматично променили после Културне револуције, јер су се уметници, који су до тада били најцењенији у Кини, почели третирати као најнижи друштвени слој. То је, у ствари, био преломни тренутак у мом развоју, не само као уметника, већ као личности. Научио сам да се човек гради у тешким временима, јер ко зна шта бих ја постао да нисам имао такав пут, можда би ме сви гледали као „сина оног познатог режисера”. Овако сам научио како да устанем и изборим се за себе.

Западу Вас је „открио” Херберт фон Карајан. По чему највише памтите свог славног колегу?

– Успомена на њега је свежа и жива, а највише га памтим по две ствари. Прво, то је његова фантастична концентрација и фанатична усмереност ка циљу. Он никада није траћио ни један секунд у животу. А друго, начин на који је својим дириговањем људе доводио буквално до суза. Имао је нешто дирљиво у себи и умео је да дотакне људско срце.

М. Шеховић

---------------------------------------

Тромбон на почетку „Јесени”

„Јесен” Београдске филхармоније почиње сутра увече, потрајаће још четири наредна петка и ту је крај овог музичког циклуса, једног од шест у текућој сезони нашег највећег оркестра. Уз диригента Танга, на Коларцу ће се публици представити и гост Красимир Стефанов, истакнути бугарски тромбониста који ради у Швајцарској. На програму су: Ј. Брамс – Варијације на Хајднову тему; А. Томази – Концерт за тромбон и оркестар; А. Дворжак – Симфонија бр. 9 (Из Новог света).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.