Натурална реституција немогућа

Натурална реституција у Србији сада није могућа, рекао је јуче Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања. „Она би изазвала стотине хиљада, ако не и милионе правних спорова”, рекао је Дулић новинарима у Парламенту.

Он сматра да је потребно пронаћи модел адекватне и коректне компензације за наследнике власника одузете имовине након Другог светског рата. „Лично и породично сам заинтересован да до тога дође јер је и моја породица била изложена свим облицима одузимања имовине после Другог светског рата, апсолутно подржавам сваки напор да до тога дође и надам се да ће се то десити што је пре могуће”, нагласио је је министар.

Напоменуо је да је реституција скуп и дуготрајан процес и један од најкомпликованијих који ће ова влада водити. „Свесни смо, међутим, и чињенице да то морамо да урадимо, а ако не урадимо у мандату ове владе, мислим да би то било велико разочарање”, рекао је он, истичући да су највећи конкретни проблеми, што се тиче саме реституције, питање грађевинског земљишта и објеката, односно фабрика.

Он каже да постоји и „проблематична чињеница” да је једним законом црквама враћена одузета имовина у натури и да сада постоји велика тражња и свих других грађана да буду изједначени са црквом.

Пошто је тај закон пред Уставним судом, Дулић сматра да треба сачекати његову оцену па потом потом одабрати модел по коме ће реституција бити извршена.

Изјаву Оливера Дулића да није могуће вратити у натури Миле Антић, координатор Мреже за реституцију, „сматра манипулацијом”. Антић каже да је страх од огромног броја судских спорова преувеличан.

Он не види ниједан разлог зашто десетине и стотине хиљада хектара неизграђеног грађевинског, шумског и пољопривредног земљишта не би биле враћене у натуралном облику оригиналном власницима.

– Праведно би било вратити имовину у натури тамо где је то могуће. Али томе се противе јавна предузећа, поједине општине и бизнисмени – тврди Антић.

Нацрт закона о реституцији завршен је крајем прошле године и послат је представницима Савета Европе и надлежним институцијама Европске уније да дају своје мишљење, јер су бивши власници инсистирали да у доношење овог закона буду укључене европске институције.

Према информацијама које су у време његовог писања доспеле у јавност, планирано је да бивши власници буду обештећени натурално, ако за то постоји чиста правна ситуација, а уколико то није могуће, онда у обвезницама које ће се исплаћивати на дужи рок.

Пре три године је поднето око 150.000 захтева за враћање одузете имовине, али се претпоставља да старих власника има више. Нови закон ће им дати нову шансу да се пријаве. Осим њих захтеве ће поново морати да поднесу и они који су то већ учинили, али овог пута је обавезан и доказ о власништву.

М. Авакумовић