Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нађен сакривени „двојник” пушке каквом је убијен Ђинђић

Пушка „хеклер и кох Г-3”, идентична оној којом је 12. марта 2003. године убијен премијер Србије Зоран Ђинђић, нађена је на аутопуту Београд–Загреб, сазнаје „Политика” из извора блиских Министарству правде. Поред ње, нађена је још и аутоматска пушка „калашњиков”.

Оружје су пре десетак дана нашли оперативци Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде. Пушке су предате на вештачење полицијском криминалистичко-техничком центру.

Иако званичних информација о томе нема, претпоставља се да је реч о оружју које су својевремено користили, а затим сакрили припадници земунског криминалног клана, као и да је неко од чланова клана који су у притвору открио место где се крије.

Недалеко од аутопута, код предузећа „Икарбус”, у марту ове године нађене су четири аутоматске пушке, два снајпера и два пушкомитраљеза. Министар полиције Ивица Дачић тада је саопштио да се сумња да је реч о оружју које су чланови „земунског клана” украли 5. октобра 2000. године из полицијске станице Стари град.

Пушка „хеклер и кох”, брисаног фабричког броја, из које је убијен премијер Ђинђић, нађена је 25. марта 2003. године у камењару у новобеоградском блоку 26. Та пушка чува се у судском депозиту, а новинари су имали прилике да је виде када је донета у судницу како би је препознао сведок Ненад Шаре, бивши шеф обезбеђења Милорада Улемека. Утврђено је да је из ње Звездан Јовановић убио премијера и ранио телохранитеља Милана Веруовића, пуцајући из канцеларије у Улици адмирала Гепрата 14.

Ова пушка је нађена на основу информација од сведока сарадника Миладина Сувајџића. Он је рекао да је оружје сакрио Нинослав Константиновић, недалеко од неких гаража, где су довезли „пасат” коришћен у атентату. Претрагом терена тада је нађена торба са две пушке.

Да је пуцано баш из оружја „хеклер и кох Г-3” нађеног у камењару, доказано је вештачењем чауре калибра „308 винчестер” нађене испред прозора одакле је пуцано на премијера. Поред тога, вештаци Института за криминалистику у Визбадену утврдили су да на пушци постоје трагови влакана који се подударају са ћебетом нађеним на прозору у канцеларији. Ћебе је послужило као ослонац снајперисти, а на њему су нађени трагови барутне гарежи који су се поклопили са траговима гарежи на чаури.

Сведок Шаре посведочио је да је пушку набавио Милорад Улемек Легија, додајући да је то оружје требало да, по Улемековом налогу, буде достављено Звездану Јовановићу. На препознавању у судници, Шаре је тврдио да је код Улемека видео исту такву пушку, али није могао да каже да ли је реч баш о том оружју или о неком врло сличном.

На суђењу се дошло до података да је у Јединици за специјалне операције постојало осам пушака „хеклер и кох Г-3”, иако је Улемек тврдио да их та јединица није имала. Седам пушака предато је Жандармерији после расформирања ЈСО, а једна је остала на задужењу код Ненада Бујошевића (осуђеног у случајевима „Стамболић” и „Ибарска магистрала”). Једна пушка са серијским бројем 20259 нестала је током боравка ЈСО на терену а уместо ње враћена је друга, са бројем 40782. После бомбардовања центра ЈСО у Кули нађена је још једна пушка истог типа која није са списка наоружања ЈСО.

Њиве у околини аутопута, где је пре десет дана нађена пушка иста као она која је коришћена у атентату, више пута су претраживане на основу информација добијених од чланова овог клана. Претраге су обављане још током суђења за атентат на премијера и за друга убиства, а учестале су током ове године, када су најпре Александар Симовић, а затим и његов донедавно одбегли брат Милош Симовић почели да откривају неке детаље.

Проверавајући информације од Александра Симовића, да је на овом терену закопано тело Жељка Михајловића Црногорца, убијеног 2000. године, полиција је претраживала околне њиве и чак доводила оптуженог да би показао то место. Тело није нађено, а претпоставља да је разлог то што је реч о терену који је много пута био плављен последњих година. Милош Симовић је такође изјавио да зна где је закопан Михајловић, али није познато да ли је полиција проверавала и његова сазнања. У јуну 2006. године поред аутопута нађено је тело убијеног сведока сарадника Зорана Вукојевића, кога су, како се сумња, из освете убили у то време одбегли „земунци”.

Познато је да су припадници клана у том делу града остављали спаљене аутомобиле из којих су претходно убијали чланове супарничких кланова.

У близини „Икарбуса” налази се кућа браће Александра и Милоша Симовића, чија је адреса Аутопут 26, а недалеко је и кућа покојног Зорана Повића, који је у клану имао задужење да чува оружје коришћено у многобројним ликвидацијама.

Доротеа Чарнић

Данијела Вукосављевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.